Istraživanje agencije Damar je rađeno u periodu od 14. do 19. novembra na uzorku od 1.015 ispitanika. 

Prema istraživanju, u koje je Pobjeda imala uvid, Demokratska Crna Gora ima podršku od 7,4 odsto ispitanika, a SNP 6,4 odsto. 

Slijede Bošnjačka stranka sa 4,5 procenata, Građanski pokret Ujedinjena reformska akcija URA i Socijaldemokratska partija SDP sa po četiri odsto i Pozitivna Crna Gora sa tri odsto. Ispod cenzusa ostale su Socijaldemokrate sa 2,4 odsto podrške. 

Rejting Demokratskog fronta porastao je u odnosu na prethodna istraživanja javnog mnjenja u kojima je Lekićev DEMOS zauzimao poziciju najjačeg opozicionog subjekta. Konstantan rast podrške Front bilježi od kako je krenuo u proteste, koji su, kako su prethodna istraživanja pokazala, zaslužni za veću podršku tom opozicionom savezu, ali i vladajućoj DPS.

Ocjene za javne ličnosti

Javna ličnost sa najboljom prosječnom ocjenom je predsjednik Crne Gore Filip Vujanović (3,08). Na drugom mjestu je premijer Milo Đukanović sa ocjenom 3. Najbolje rangirani opozicioni političar je lider Demokrata Aleksa Bečić (2,93), a odmah iza njega je predsjednik DEMOS-a Miodrag Lekić sa (2,86). 

Na četvrtom mjestu našao se mitropolit SPC Amfilohije (2,79), a na petom potpredsjednik URA Dritan Abazović (2,68). 

Slijede: Žarko Rakčević (2,49), Milan Knežević (2,38), Azra Jasavić (2,37), Darko Pajović (2,29), Srđan Milić (2,29), Andrija Mandić (2,28), Ranko Krivokapić (2,25), Ivan Brajović (2,24), Nebojša Medojević (2,22), Mladen Bojanić (2,08), Rafet Husović (2,03), Vujica Lazović (2,03), Miodrag Vlahović (1,94). 

Javna ličnost sa najslabijom ocjenom je suvlasnik koncerna Vijesti Miodrag Perović (1,89). Interesantno je da su Perović i mitropolit Amfilohije jedini na spisku ocijenjenih javnih ličnosti koji nijesu političari.

Protesti

Najveći broj ispitanika, njih 32,5 odsto, smatra da protesti DF-a nijesu bili mirni i demokratski. S druge strane, njih 19 odsto kazalo je da se „u potpunosti slaže" da su protesti bili mirni, a sa tim se „djelimično slaže" 15 odsto. 

Čak 25 odsto ispitanika je kazalo da „niti se slaže, niti ne slaže“, dok njih 7,6 kaže da se „djelimično ne slaže“ sa tim da su protesti bili mirni. 

Na pitanje da li su protesti bili usmjereni protiv ulaska Crne Gore u NATO, najveći broj ispitanika nema određeni stav njih 27,1 odsto je odgovorilo „niti se slažem, niti se ne slažem“. 

Da su protesti upereni protiv učlanjenja u NATO „u potpunosti" se složilo 24,6 odsto, a 17 je odgovorilo da se djelimično slaže. Njih 23,6 kazalo je da se uopšte ne slaže sa tim, dok je 7,7 odsto odgovorilo da se djelimično ne slaže.

Većina ispitanika smatra da je policija nakon završetka protesta DF-a upotrijebila prekomjernu silu 38,1 odsto je odgovorilo da se u potpunosti slaže, a 21,9 odsto da se djelimično slaže sa tim.

Na pitanje koji metod političke borbe opozicije smatraju najefikasnijim, najviše ispitanika je odgovorilo da je to učešće na izborima njih 41,3 odsto. Da ne zna odgovorilo je 23,9 ispitanika, dok 13,9 odsto smatra da je najbolji metod političke borbe građanski protest. Slijede bojkot parlamenta sa 7,6 odsto, učešće na okruglim stolovima 5,7 odsto, nešto drugo 4,6 odsto i pres konferencije 2,9 odsto.

Većina ne podržava Amfilohijevo miješanje u politiku

Prema istraživanju, čak 62 odsto ispitanika ne podržava učešće mitropolita crnogorsko-primorskog Srpske pravoslavne crkve Amfilohija u političkom životu. Njih 25,9 odsto je odgovorilo da ne može da procijeni, dok je svega 12 odsto kazalo da podržava Amfilohijevo miješanje u političke stvari.

Za NATO 47, protiv 38 odsto

Većina ispitanika, njih 47 odsto, smatra da Crna Gora treba da uđe u NATO. Učlanjenje u Alijansu ne podržava 38,2 odsto, dok 14,8 odsto nema određeno mišljenje.

Na pitanje da li bi na eventualnom referendumu glasali za učlanjenje u NATO, ako bi to bio uslov ulaska Crne Gore u Evropsku uniju, 49,2 odsto ispitanika je odgovorilo da, 36,1 odsto je kazalo ne, dok 14,7 odsto nema stav.