U sklopu javne rasprave o Nacrtu Programa ekonomskih reformi za period od 2016-2018. godine, koji je najvažniji Vladin ekonomski dokument strukturiran i rađen prema metodologiji Evrospke komisije, danas je održan Okrugli sto na kojem su uzeli učešća predstavnici sindikalnih udruženja, udruženja poslodavaca, nevladinog sektora, lokalne samouprave i državnog sektora, saopšteno je iz Vlade.

Program ekonomskih reformi i ciljeve ekonomske politike predstavila je nacionalna koordinatorka Tijana Stanković, dok su mjere, politike i projekcije u oblasti strukturnih reformi, makroekonomije i javnih finansija predstavili koordinatori za pojedinačna poglavlja - Nina Vujošević ispred kabineta premijera iRadovan Živković i Milena Milović ispred Ministrstva finansija. 

Nacionalna koordinatorka Stanković je istakla da je Program ekonomskih reformi dokument kojim Vlada predstavlja svoju ekonomsku politiku u srednjem roku i dostavlja Evropskoj komisiji do kraja januara naredne godine, na osnovu kojeg Komisija formira ocjenu koja ulazi u Izvještaj o napretku u dijelu ekonomskog upravljanja.

Stanković se posebno osvrnula na ciljeve ekonomske politike, koji su sadržani u intezivnijem i održivom ekonomskom rastu, uz otvaranje novih radnih mjesta. U tom kontekstu je naglasila da je ekonomska politika Vlade fokusirana na jačanje konkurentnosti crnogorske ekonomije kroz primjenu strukturnih reformi i razvoj saobraćajne infrastrukture, fiskalnu održivost, povoljan investicioni ambijent, sistemsko smanjenje neformalne zaposlenosti, te stvaranje uslova za rast kredita, rast i razvoj malih i srednjih preduzeća i jačanje eksterne pozicije zemlje. 

Prema riječima  Živkovića, makroekonomski okvir se zasniva na, sada već izvjesnom, rastu ekonomije u 2015. godini od 4,3% koji je podstaknut rekordnim rastom turizma i rastom građevinarstva. Uz osvrt na strukturu crnogorske ekonomije i dešavanja na međunarodnom tržištu, Živković je naglasio da je rast konzervativno projketovan na 4,1% u 2016., 4% u 2017. i 3% u 2018. 

Cilj fiskalne politike, kako je konstatovala koordinatorka za poglavlje Fiskalni okvir, Milović, je da se državnim investicijama u infrastrukturu i balansiranjem tekuće potrošnje doprinese ekonomskom rastu iz kojeg će se finansirati javni dug u dugom roku, naglasivši da je deficit javnih finansija projektovan na nivou 6,1% BDP-a u 2016, 6,1% u 2017. i 5,3% u 2018. 

Koordinatorska za poglavlje Strukturne reforme Nina Vujošević je približila učesnicima paket mjera strukturnih reformi koje utiču na rast konkurentnosti i koje su izabrane kako bi odgovorile na prepreke rastu, uz procjenu fiskalnog uticaja, čiji je cilj povećanje konkurentnosti crnogorske ekonomije, time intezivniji ekonomski rast. Od 23 mjere, Vlada će u dokumentu predstaviti 20 mjera, dok će ostale biti dio opšte politike Vlade. 

Predstavnici Privredne komore i Unije slobodnih sindikata su naglasili značaj smanjenja barijera u poslovnom okruženju, odnosno uvažavanja principa fleksigurnosti. 

Javna rasprava o ekonomskoj politici Vlade Crne Gore u srednjem roku je nova praksa koju je Vlada uvela, kako bi doprinosom javnosti ekonomski okvir učinili što kvalitetnijim i konzistentnijim.