U dijelu zaštite životne sredine i usklađivanja našeg zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU, tek smo na početku.

„Crna Gora je u ranoj fazi priprema, imeđu ostalog i u oblastima životne sredine i klimatskih promjena. Usklađivanje s pravnom tekovinom EU i jačanje administrativnih kapaciteta i dalje predstavljaju znatan izazov za Crnu Goru.“- stoji u izvještaju Evropske Komisije.

Proces pripremanja jedne države za članstvo u Evropskoj Uniji najmanje se svodi na onaj najvidljiviji dio, ekonomski napredak i politički život zemlje. Uslov da se jedna zemlja primi u briselski klub, jeste da je demokratska u političkom smislu i ekonomski sposobna da bude konkurentna na zajedničkom tržištu Unije. U procesu tranzicije Crna Gora kao da je zaboravila da je zaštita prirodnog bogatstva jedan od najvažnijih prioriteta društva. Posebno države koja se naziva ekološkom.

Ali u Evropskoj Uniji, to je nešto što se ne zaboravlja. I dok političke kriterijume, ako bude postojala volja političkih elita, možemo lako doseći, kao i ekonomske ukoliko se primjeni zakonodavstvo usklađeno sa evropskim, Crna Gora može značajno usporiti na putu ka Uniji na pitanjima poput zaštite životne sredine, lova, ribolova, poljoprivrede.

Samo kroz vizuru izvještaja Evropske Komisije treba posmatrati i angažovanje Njemačke ambasadorke u Crnoj Gori u pogledu ulcinjske Solane. Teško da Njemačku i njenog Ambasadora u Crnoj Gori interesuje postupak privatizacije i pravo vlasništva ili kreditnog zaduženja bilo kog ko u lancu upravljanja ulcinjskom fabrikom soli. Interes EU, koji je Crnoj Gori predstavila njemačka ambasadorka jeste zabrinutost za jedno od važnijih prirodnih staništa u Evropi.

Solana je jedno od najbitnijih prirodnih staništa na koridoru kojim ptice sa sjevera Evrope putuju ka Africi. Solana je mnogima odmorište i hranilište dok se one koje zimuju na ulcinjskim solilima broje hiljadama. Nebriga o Solani znači i mogući negativan uticaj ne samo na crnogorski ekosistem već i na cjelokupnu Evropu. A to stara dama neće dozvoliti.

Zato u narednom periodu treba očekivati i više uplitanja evropskih zvaničnika u mnoga slična crnogorska pitanja. Ono što može da nas ohrabri jeste da, ako smo stigli do pitanja ekologije i klimatskih promjena, onda smo u mnogim drugim uhvatili zamah.