Zaludu je sva evropska priča, zaludu izjave najviših državnih dužnosnika Crne Gore o nenasilju, razumijevanju, toleranciji i civilizaciji kad se njihovi članovi porodica osiono i bahato ponašaju. Nasilje je inkorporirano u temelje njihovog bića, to je srž njihove emocionalne ličnosti i kad se malo zagrebe otkriva se sićardžija i bimbaša. Vesna Medenica je saopštila „da ne opravdava“ ponašanje svoga sina a zatim saopštava da neko može da komentariše rad njenog Skijaškog saveza ali da ne može da se komentariše nešto što je bilo prije 40 godina na takav način. Nedostojno je funkcije Predsjednika Vrhovnog suda ovakvo licemjerje. Prvo ne opravdava prijetnje a zatim opravdava svoga sina.
Ona smatra da može da se komentariše rad njenog Skijaškog saveza. Nije valjda?! Ona je očigledno dobro proučila članak koji smo objavili jer govori o „načinu“ komentarisanja koji je uvrijedio njenog sina, a možda i nju, ali se pravi nevješta da nije znala o čemu se radi. Ne može se tako pisati o „stvarima starim 40 godina i na taj način“.
Koja sujeta i samoljublje. Memento mori! - g. Medenica. Svi ćemo jednom biti prah. „Ne može se pisati tako“, već ona valjda treba da propiše kako treba pisati o njenoj skijaškoj karijeri? Može li neko da smatra da ona nije ski legenda? Komentarisati ćemo kako hoćemo a ne na način koji ona hoće i koji se sviđa ili ne njenom đetetu.
To je sudbina javne riječi. Dakle, g. Medenica ne opravdava ponašanje svoga đeteta ali ga ipak opravdava – jer smatra da se o njoj ne može tako pisati. Neka napiše pravilnik ili uputstvo za pisanje o samoj sebi. O drugima javnim funkcionerima može, o njoj ne može, drugi mogu da trpe, ona ne može. Da, ali zato ne zaslužuje časnu stolicu Stojana Đuranovića i ostalih velikih sudija crnogorskih.
G. Medenica mora da shvati da, osobito što je Presjednik Vrhovnog suda, mora da bude joj deset puta tolerantnija na ocjene javnosti od nižih činovnika vlasti. Što je viši činovnik on je više u fokusu javnosti i mora više biti tolerantan na ocjenu svoga rada.
Valjda su tolike presude suda u Strazburu nešto promijenile u ovoj zabiti. Zašto se ne ugleda na Đukanovića? Pa njegov sin bi proveo život prijeteći po Crnoj Gori ako bi se iznervirao i bjesnio na svaki članak o tati. Upravo da doprinesemo ovom pokretu protiv nasilja analiziraćemo u par članaka rad Skijaškog saveza Vesne Medenice, analiziraćemo učinak ski reprezentacije g. Medenice na Svjetskom prvenstvu i tako pokušati da učinimo javni prostor misli u CG slobodnijim i tolerantnijim. Ko mala dobra čini i velika će kad uzmogne – Marko Miljanov. Zasad možemo da učinimo mnogo malih dobara, jer smo mali, a g. Medenica bi mogla da učini velika koja mi ne možemo.
Ali mnogo malih kad se sakupi može učiniti dobro.
Darko Stijepović 19.02.2013
Centar za razvoj Durmitora
