Proces ulaska crnogorske opozicije u crnogorsku Vladu započeo je glasanjem za povjerenje toj istoj Vladi. Vlada je taj test prošla zahvaljujući podršci jedne opozicione partije, Pozitivne Crne Gore. Pozitivna je svoju podršku uslovila otvaranjem Vlade za ulazak opozicije.

Opozicija je svoje kolege iz opozicione Pozitivne Crne Gore nazivala raznim imenima, osuđujući ih za političku trgovinu i korupciju.  Tom logikom gledano, pristanak premijera Đukanovića da prihvati ulazak opozicije u njegov kabinet plod je političke korupcije.

Ali opozicionim partijama koje učestvuju u parlamentarnom dijalogu oko ulaska u kabinet premijera Đukanovića izgleda nije problem da uživaju u plodovima te iste korupcije. Problem im je, sudeći po lideru Demosa Miodragu Lekiću, samo što se Pozitivna Crna Gora i dalje deklariše kao opoziciona partija. Plod koji je, vjerujući  i istom Lekiću nastao korupcijom Pozitivne, sasvim je prihvatljiv za njega i ostale opozicione lidere koji učestvuju u dijalogu, ali Pozitivna u kvotama koje nudi Đukanović opoziciji nije.

Politika bi trebala biti stvar principa a i kad to nije uvijek  bi trebala biti stvar zakona. Ako prihvatite da ubirate plodove  korupcije onda ste i vi korumpirani, kaže zakon. Samo što se prihvatanje ulaska u kabinet Mila Đukanovića pravda višim, narodnim, državnim i inim interesima.

Jer će za državu sigurno biti bolje kada umjesto naših, na funkcije prijeko potrebne za izgradnju izbornog povjerenja među crnogorskim partijama, dođu opet naši. Do onog do čega se nije moglo ni izborima ni procedurama ni zakonom doći će izgleda dogovorom. Ali ti dogovori imaju jedan problem na koji ukazuje i  profesor Blažić. Kako misle vajni crnogorski politički lideri i vlasti i opozicije da te dogovore sprovedu?

Jer, što se tiče kadrova, počev od rukovodećih pozicija pa do izvršilačkih mjesta u državnoj upravi, zakon je potpuno jasan i tu dileme nema - mora se sprovesti zakonska procedura za bilo koje radno mjesto. Prvo ide postupak internog oglašavanja unutar organa, zatim između organa i, ukoliko ne bude kandidata, raspisuje se javni konkurs.

Na taj javni konkurs, koji je ustavni princip, može da se javi bilo ko. Ko god smatra da ispunjava uslove propisane konkursom. To je zakon i toga se moramo držati. Ili, čim se ukazala prilika a zarad viših interesa, postavićemo mimo zakona na neka mjesta neke naše ljude kako bi zamjenili neke opet naše ljude na tim istim mjestima. A sve za naše dobro.

U pravu je profesor Blažić kada kaže da crnogorski političari državu smatraju vlastitom svojinom dajući sebi za pravo da sa njom međusobno trguju kako bi iz te trgovine svi izišli pozitivni, šta god to značilo danas.