-Na osnivanje sindikata navela nas je činjenica da je crnogorskoj sindikalnoj, političkoj pa i ekonomskoj sceni potreban subjekt koji će biti izraz isključive volje članstva a ne učesnik različitih dilova.-kaže Nikčević.

Nekadašnji Generalni sekretar SSCG, koji je sa te funkcije otišao zbog rascjepa u samom Sindikatu, pri čemu još do kraja nije jasno koja struja je imala za pravo, konstatuje da je crnogorski  sindikalizam prespavao tranziciju.

-Sve se promijenilo a sindikat nije. Sindikat je prespavao promjene i i dalje spava u onim komunističkim vremenima.Treba konačno odbaciti socijalnu demagogiju i populizam i uraditi nešto konkretno.-poručuje Nikčević.

A nisu u pravu oni koji kažu da crnogorski radnici i ekonomija ne mogu naprijed. Postoje i resursi i znanje, kaže Nikčević. Afirmacija znanja je prva tačka u programu Reformskog sindikata a ponovna industrijalizacija zemlje jedini put u prosperitet.

-Ekonomija zemlje koja svoj razvoj bazira na turizmu nije održiva. I u zemljama koje su vodeće turističke sile ta grana ekonomije  čini tek deset procenata  BDP-a. Crnoj Gori treba industrija, mi smo svjesni da se fabrike iz komunizma ne mogu ponoviti ali zdrava osnova za mala i srednja preduzeća je imperativ.- kaže Nikčević.

Reformski Sindikat Crne Gore organizovan je prema granskom i teritorijalnom principu. U njemu su Sindikat kulture, Sindikat sportista i sportskih radnika i Sindikat zaposlenih u specijalizovanim uslužnim djelatnostima ali i razne pojedinačne sindikalne organizacije. Reformski Sindikat donosi i jednu novinu.

-Naš član može postati i pojedinac. Svjesni smo da mnogi privatnici ne dozvoljavaju da se u njihovim preduzećima osnivaju sindikalne organizacije ili na njihovo čelo postavljaju njima bliske ljude, mi smo odlučili da naš član može postati i pojedinac, ukoliko prepoznaje snagu i ideju sindikalnog organizovanja.- poručuje Nikčević.