Ove godine, prema važećem Zakonu o finasiranju političkih subjekata, iz našeg (državnog) budžeta biće izdvojeno 4,6 miliona eura za finasiranje redovnog rada crnogorskih partija. Pri tom smo jedina država u Evropi koja partijama plaća i zakup prostorija, a kad drugi plaća zahtjevi su uvijek megalomanski. Tako je neko došao do sume od 23 miliona eura koliko sveukupno iz državnog i lokalnih  budžeta ide crnogorskim političkim subjektima. Malo li je?

-Ja uopšte ne vidim razlog zbog kojeg bi crnogorski poreski obveznici trebali da plaćaju rad partija. Mislim da to što se daje partijama može mnogo bolje da se iskoristi u zdravstvu ili obrazovanju. Uložite 23 miliona eura u obrazovanje pa će te vidjeti šta će se dogoditi.- kaže profesor Đorđije Blažić.

Pri tom kaže profesor Blažić, treba razdvojiti partije koje su postale biznis, od poslaničkih funkcija. Funkciju koju pokriva profesionalni političar treba platiti, pa makar koštala i 65 hiljada eura godišnje, ali u zemlji u kojoj je svako deseto dijete gladno izdvajati za partijski biznis 23 miliona eura jeste pitanje i građanske odgovornosti, smatra profesor  Blažić.

-Smatram da bi o ovom trebalo povesti ozbiljnu debatu . Zašto bi crnogorski građani finansirali sujete naših političara. Ako već žele da se bave time kao biznisom neka sami finansiraju svoj biznis.-jasan je profesor Blažić.

Sa druge strane Ana Selić iz CEMI-ja smatra da se ne može prekinuti sa finansiranjem političkih subjekata ali da model sigurno treba promijeniti.

-Ta izdvajanja bi trebalo znatno ograničiti, smanjiti ili izabrati bilo koji drugi model finansiranja  koji se primjenjuje u regionu ili bilo kojoj zemlji Evropske Unije. Time bi se znatno smanjila suma koju građani izdvajaju za rad političkih subjekata. – kaže Selić.

Selić pominje primjere iz komšiluka, Srbije i Hrvatske, gdje se za finasiranje političkih subjekata izdvaja deset puta manje novca nego u Crnoj Gori. Ili primjer Slovenije gdje se partijama novac ne daje prije izbora a onda dobiju po 33 centa za svaki osvojen glas za finansiranje svojih potreba.

-Druga stvar je i pitanje kako se ti novci troše. Postoje u Crnoj Gori partije  koje se registruju i sa dovoljnim brojem sakupljenih potpisa uđu u izborni proces.  U Crnoj Gori se petina opredijeljene za rad partija  daje prije izbora. Poslije nije ni bitno koliko su glasova osvojili.- kaže Ana Selić.

Možda u tom leži i odgovor zašto po glavi stanovnika imamo najviše političara a svoje nam usluge nudi pedesetak partija. Kad se pri tom doda i činjenica da jedini u Evropi plaćamo i zakup prostorija u kojima rade naše partije dovoljno smo rekli da pokažemo da nas, i bez rezultata njihovog rada, njihov rad skupo košta. Samo recimo da su određene partije prilikom traženja od Skupštine i Ministarstva finansija da im plate zakup prostora u specifikaciji navodile da im treba i ograđeno dvorište i ozidan roštilj. Da li im treba ukinuti finansiranje pitanje je na koje se ne može olako dati odgovor ali da li treba o tom povesti ozbiljnu debatu, odgovor se sam nameće.