"Bitan podatak koji nije saopšten je ukupni obim rezervi čija je eksploatacija ekonomski isplativa, a koji zavisi kvaliteta tih rezervi, količine jalovine, troškova eksploatacije i transporta uglja. U studiji, koju je za račun Vlade uradio 2009. godine uz podršku Evropske komisije, Fichtner je zaključio takvih rezervi ima samo za par decenija rada II faze i da zbog visokih transportnih troškova ne bi bilo isplativo računati na ugalj iz 30km udaljenih Maoča, gdje ima 110 miliona tona rezervi", naveo je Mijović.

Dodaje da direktor nije krio da DOO Rudnik uglja Pljevlja nema koncesiju na ležištima uglja u Maočama, ali je, ističe Mijović, propustio da podsjeti da su potrebne stotine milione eura da bi se tamo otvorio novi rudnik, zbog čega je 2009. i 2010. godine nekoliko tendera za gradnju nove termolektrane propalo.

Direktor nije rekao, ali, navodi Mijović, znamo i to da sve ostale okolnosti ne idu u prilog projektu gradnje II faze, prije svega jer će, dodaje on, termoelektrane ubuduće plaćati mnogo veće penale zbog emisije štetnih gasova.

Uostalom, ističe Mijović, da su rezerve uglja tako dobre kakvim ih želi predstaviti direktor, on i njegovo preduzeće imali bi problem sa navalom investitora, a pošto toga nema njegovu izjavu treba shvatiti kao pokušaj stvaranja potrebne klime da se iz državnog budžeta finansira dalji razvoj DOO Rudnika uglja Pljevlja i njenih privatnih suvlasnika, kao i gradnja II faze termoelektrane.

"To bi podrazumijevalo dodatno zaduživanje koje bi nas koštalo oko milijardu eura. Neka građani sami presude koliko bi to bilo smisleno s obzirom na nezavidnu ekonomsku situaciju zbog sličnih propalih investicija", zaključuje Mijović u saopštenju.