Sama ta norma je pravnim laicima nelogična ali advokat Zdravko Begović kaže  da je  zakonodavac mislio i o toj dimenziji a kako se radi se o novini koja do sada nije postojala u Crnoj Gori i sa strane zakona joj ne treba tražiti dlaku u jajetu. Humanost treba staviti ispred svih nedoumica, kaže Begović.

-Ja se nadam da će svaka nedefinisana situacija ili nešto što eventualno nije u skladu sa pravnom logikom u nekoj bliskoj budućnosti izmjenama i dopunama tog zakona biti riješeno i određeno na  kvalitetniji način. Ne treba ovaj zakon gledati tim očima i ja zaista smatram da se jedno ovakvo pitanje treba rješavati i definisati zakonom.

A ako zakon bude trebalo mijenjati i struka je tu da da svoj doprinos, kaže Begović. Zakon predviđa i da se organi umrlog, koji je po automatizmu donor, mogu uzeti isključivo uz saglasnost porodice. A ono što izgleda problematično jeste pitanje šta se dešava sa onima koji nemaju srodnika koji bi dali pristanak na uzimanje njihovih organa ili se bliski srodnici ne mogu složiti oko toga da li da se organi uzmu ili ne. 

-Pretpostavljam da je zakonodavac imao u vidu i te određene situacije i te nedoumice i da ih je na jedan kvalitetan način definisao samim zakonom, ili je možda dao priliku analogiji da se primjenjuje u određenim situacijama koje zakon nije mogao, zbog specifičnih okolnosti, da obuhvati.

A ima nedoumica suština zakona je ipak jasna i on ima humanu dimenziju koju bi trebalo istaći kroz kampanje koje bi država svakako morala pokrenuti, kako bi o humanosti koju ovaj zakon nosi edukovala i građane, kaže Begović.

-Zašto ne bi organizovali takve kampanje i upoznali ljude sa sadržinom tog zakona i dali im šansu da oni za života donesu odluku i dobrovoljno prihvate da budu donori. Dakle smatram da nije problem i da je negdje i obaveza određenih državnih organa da taj  zakon  popularišu, da mu daju šansu putem medija da obični smrtnici shvate šta je suština tog zakona, jer mu je pozadina u suštini jedna fina humana dimenzija.- kaže Begović.

Zavještanje organa u Crnoj Gori započeto je krajem 2012. godine, a donorsku karticu je do sada potpisalo 314 građana. Ministar zdravlja Budimir Šegrt nedavno je izjavio da na transplataciju organa čeka 55 pacijenata. Po broju donorskih kartica na samom smo evropskom dnu. Možda je i namjera zakonodavaca da nas pokrenu da o humanosti razmišljamo makar i na ovaj način.