Kad se na 35 i više Celzijusovih stepeni užari podgorički asfalt, najteže je radnicima koji su direktno izloženi vrućinama. Da im nije lako, i da s mukom zarađuju koru hljeba obično pomislimo tek onda kad, usred gužve u saobraćaju, prođemo pored gradilišta, frižidera sa sladoledima, komunalnih djelatnika, pišu Vikend novine.

Talas visokih temperatura zahvatio je region. Rad na otvorenom jednako teško pada i radniku u Podgorici, onima sjevernije od glavnog grada, ali i na primorju. Osim u tome da su vrućine paklene, sagovornici Vikend novina su saglasni u još jednom: "Dobro je dok posla uopšte ima"

Kad "upeče", jedino što ostaje kao spas su hladni napici, i debela hladovina, ako je uopšte ima. No, ovih dana vrućine najteže padaju radnicima na izgradnji stambeno-poslovnog objekta kod Vezirovog mosta.

"Dobro je dok radimo, šta da vam kažemo, radićemo dok možemo, kad zdravlje prestane da nas služi zna se đe ćemo", kazao je jedan od njih za Vikend novine.

Nužda zakon mijenja, potvrđuju radnici, ali se ne žale. Da su teško podnošljive visoke temperature vidljivo je svima, kažu, a povremeno odmore uz hladan napitak koji ih okrijepi.

"Dugo godina radim na izgradnji objekata, u svakakvim vremenskim uslovima, nije lako vidite i sami", dodao je stariji radnik na izgradnji pomenutog objekta.

Taksi vozači koji rade prvu smjenu protiv vrućina se "bore" klima uređajima.

"Nesnošljivo je dok se klima ne upali, ali troši se više goriva, tako da 'zaklon' od vrućine udari po džepu, osjeti se to na mjesečnom nivou", naveo je jedan od taksista.

Ulični prodavci teško podnose vrućine, a još teže im pada što su mušterije nestrpljive, često neprijatne i nervozne.

"Mnogo je vruće, ali kad na to dodate nervozne građane koji nemaju strpljenja za trgovinu, nego se konstantno žale i mi smo im krivi, onda je slika još gora. Mada, nema mnogo ljudi koji svrate u vrijeme kad je najveća žega, najviše se proda ujutru i predveče”, rekao je prodavac nakita.

Pekare i prodavnice brze hrane jesu klimatizovane, međutim, kada uporedo radi peć, roštilj i toster, klima se i ne osjeća. U nekim radnjama brze hrane nema rashladnih uređaja, ali radnice kažu da su spremne za takve uslove.

"Bolje je da se radi nego da nema posla. Najgore je sjedjeti kući. Nema šta da se žalimo, dobro je dok ima posla. A uslovi su takvi kakvi jesu, ne možemo ih promijeniti, sve što možemo je da se psihički pripremimo za naporan dan, bez žaljenja i nervoze”, navela je kroz smijeh radnica koja prodaje brzu hranu u blizini Kliničkog centra Crne Gore.

Rad na visokim temperaturama i na otvorenom regulisan je podzakonskim aktom, Pravilnikom o mjerama zaštite na radnom mjestu koji je donijelo Ministarstvo rada i socijalnog staranja prošle godine.

Što se tiče radova na otvorenom, njime je utvrđeno da poslovi ne bi trebalo da se obavljaju pri ekstremno niskim (ispod -15 stepeni) ili ekstremno visokim spoljnim temperaturama (iznad 36 stepeni), osim u slučajevima ozbiljne, neposredne i neizbježne opasnosti, kada su ugroženi ljudski životi i materijalna dobra od društvenog značaja.

“Radovi na otvorenom prostoru pri niskim i visokim spoljnim temperaturama treba da se obavljaju u skladu sa propisima, standardima, aktom o procjeni rizika, posebnim uputstvima za bezbjedan rad na radnom mjestu i preporukama izdatim od strane organa državne uprave nadležnog za poslove rada ili organa državne uprave nadležnog za poslove zdravlja", navodi se u Pravilniku.