Iz Direkcije za odnose s javnošću EPCG saopšteno je da su prethodnih sedmica već održani prvi razgovori i da je rukovodstvu m:tela predočena zainteresovanost za kupovinu mobilnog operatera, javlja Antena M.

Na pitanje u kojoj su fazi razgovori, izvršni direktor M:tela Vladimir Lučić oprezno je odgovorio.

"Prodaja dijela akcija m:tela je isključivo u nadležnosti naših vlasnika te mi ovo pitanje ne možemo komentarisati. Činjenica je da je  m:tel firma koja je u usponu i sa velikim potencijalom, pa je samim tim intresantna za veliki broj investitora“, rekao je on.

Potez EPCG za poznavaoce trendova u svijetu nije iznenađenje.

Elektroprivreda hoće da se pozicionira u oblasti telekomunikacija, radi podizanja kvaliteta sopstvenih usluga. U projekat "pametnih brojila" crnogorska kompanija uložila je 80 miliona eura, "pokrivši" više od 70 odsto potrošača. Po tome je ne samo lider u regionu, nego za EPCG kaskaju i elektroenergetske kompanije država EU.

M:tel je ne samo uspješna kompanija, već i izrazito kompatiblne djelatnosti sa Elektroprivredom.

Zato je, radi zaokruživanja sistema usluga "smart home" (pametna kuća) EPCG počela preliminarne razgovore sa m:telom. No, čelnici Elektroprivrede razmišljaju i o razvoju sopstvene telekomunikacione mreže i mobilnog operatera, za slučaj da se kupovina najmlađeg operatera u Crnoj Gori ne desi.

Dvije kompanije već su u strateškom partnerstvu. EPCG je omogućila m:telu da, na dijelu njene mreže, postavi optičke kablove. M:tel se, pak, ugovorom obavezao na cjelokupnu investiciju, a EPCG će dobiti u vlasništvo polovinu kapaciteta.

Vladimir Lučić objašnjava rezon saradnje sa EPCG, ali i još nekoliko crnogorskih firmi.

"M:tel je prošle godine krenuo u razvoj fiksne kablovske mreže. Ovaj projekat je veoma zahtjevan, jer je teško izgraditi paralelnu optičku infrastrukturu. Koristeći najbolja iskustva razvijenih zemalja u EU, Kanadi i USA, kao alternativni operator potpisali smo niz sporazuma o korišćenju infrastrukture sa EPCG, CGES, komunalnim gradskim preduzećima, Željezničkom infrastrukturom. Ovi sporazumi imaju višestruku korist za sve strane. Nama su omogućili da koristeći infrastrukturu tih preduzeca dodjemo do korisnika u prigradskim naseljima koji su imali najlošiji internet i da im omogućimo isti kvalitet kao u centru grada. Sa druge strane državna preduzeća će, kroz optičku infrastrukturu, koju im prebacujemo u vlasništvo i plaćanje raznih naknada, dobiti više miliona eura. Takav način saradnje je i preporučen EU direktivama o izgradnji novih optičkih infrastrktura. Naime jedan od glavnih projekata za EU je izgradnja brzog interneta do svakog domaćinstva, do 2020. Sa našim projektom Crna Gora će postići taj cilj ranije od zadatog EU roka. Koliko je taj projekat zahtjevan govori podatak da smo za godinu i po investirali 45 miliona eura! Ogromno intresovanje korisnika za naše servise samo nas dodatno ohrabruje da istrajemo u projektu", objasnio je on.