Danas svaki crnogorski građanin, nevezano koliko ima godina ili da li radi ili ne, duguje bankama 1552 eura. Naravno da nije tako, dug je zao drug samo onom ko duguje a ovo je statistika.

-Prosječna zaduženost naših građana od 1552,00 eura, na prvi pogled ne djeluje previsoka, ako se uzme u odnos sa prosječnom zaradom od oko 490 eura  - tri prosječne zarade što zaista nije mnogo, međutim, treba imati u vidu da svi nijesu zaposleni pa je podatak o ukupnoj zaduženosti bolje sagledati u relativnom odnosu  sa ukupnim brojem zaposlenih  čime se stiče daleko realnija slika jer se dolazi do podatka  o znatno većoj zaduženosti - po zaposlenom. Podaci o zaduženosti  ukazuju da značajan dio zarade ljudi odlazi na otplatu  kredita čime se utiče na pogoršanje ličnog životnog standarda građana.- kaže za portal Kodex ekomomski analitičar Vasilije Kostić.

Kostić: Naša nevolja se ogleda u relativno niskim prihodima u odnosu na naše potrebe

Narod bi rekao, ko može taj se i zadužuje. Time bi se na prvi pogled moglo tumačiti ovo drastično povećanje duga građana prema bankama.Ekonomisti bi rekli da, kada razmatramo iznos zaduženosti , istovremeno, treba da imamo u vidu kreditnu sposobnost dužnika – sposobnost vraćanja i izglede u vezi s tim, a ne samo iznos zaduženosti. Na taj način će naša predstava biti realnija, kaže Kostić.

-U  regionu i šire najmanje su zaduženi građani zemalja u kojima su  najniže  zarade, jer je njihova kreditna sposobnost niska, što ukazuje na činjenicu da dug obavezno ne mora značiti i lošu situaciju kao ni da niska zaduženost nužno.ne ukazuje na pozitivne okolnosti. S rastom prihoda zaposlenih opada sklonost štednji ili drugačije rečeno : sklonost zaposlenih zaduživanju  raste sa rastom  njihovih zarada.- objašnjava ekonomski analitičar Vasilije Kostić.

Imali mi ili ne, činjenica je da dugovi stanovništva konstantno rastu. Iako zaduženost ne mora biti nevolja sama po sebi i dok bude nas biće i zaduživanja, na kraju krajeva banke i postoje zbog toga.

Naša nevolja se ogleda u  relativno niskim  prihodima u odnosu  na naše potrebe – nizak standard odnosno niske zarade podstiču potrebu za zaduživanjem, a ukoliko zaduživanje brže raste od rasta prihoda odnosno zarada, naša situacija postaje teža i standard  pada , ističe Kostić i dodaje:

- Sve veći dio prihoda odlazi na otplatu kredita, a manje nam ostaje za zadovoljavanje naših potreba. Jasno je dakle da se taj problem  na održiv način može rješavati samo ekonomskim rastom odnosno rastom  produktivnosti i socijalno pravednijom raspodjelom, što zajedno utiče na povećanje ličnih prihoda građana, a sa tim i relativno podnošljivijim nivoom zaduženosti ponaosob.- 

A dok do tog dođemo naš Vam je savjet da se čuvate dugova.