Tako da smo sada u prilici da ih vidimo kako pecaju ribu, beru paprike, grožđe, sve ono što i sami znamo da nikada ne rade, ili ako rade opet rade radi reklame, a ne posla radi. To što oni rade to su naši poslovi, mi pecamo, beremo, sadimo, popravljamo, oni vode politiku.

Ali, ovi izbori su izbori velikih očekivanja, makar kada su političari u pitanju. Sa ulaskom opozicije u Vladu Mila Đukanovića skoro pa da niko nije ostao a da se nije oprobao i u izvršnoj vlasti, svak je dakle imao uvid u moć, teret i radost koju ona donosi.  To se lako vidi na licima onih koji su ušli u Vladu prije neki dan. Na licima onih koji su ih dočekali to se ne može vidjeti, oni su tu mnogo duže.

Čist dokaz da kao društvo napredujemo jeste činjenica da smo nekad gledali kampanje koje su bile ogledalo partija koje ih sprovode. I koje su bile kao sve crnogorske partije, pomalo autistične. Sada nam se već nudi upakovan marketinški priozvod, sa liderima partija, pregaocima, u različitim situacijama. Sada već imamo marketinški proizvod koji nas može zainteresovati, opredijeliti ili samo nasmijati, od muke ili radosti svejedno, to opet zavisi od našeg političkog opredeljenja.

Ali, da bi bile slične kampanjama na koje liče, na kampanje poput onih koje se sprovode u Sjedinjenim Državama ili zemljama Zapadne Evrope, ove naše moraju da isprave jedan nedostatak. Bolje reći, naši političari moraju da isprave jedan nedostatak. Iako su političke reklame, kao i sve druge reklame okrenute konzumentima, a to smo mi, i naši političari obraćaju se nama jer na koncu mi donosimo odluku, oni ipak više komuniciraju međusobno nego sa nama. Iako se nama obraćaju.

I Crna Gora je zemlja velikih očekivanja. I mi očekujemo da nas političari vide ovakve kakvi jesmo. Kako pecamo ribu, beremo paprike, grožđe, sadimo, popravljamo... Da smo umorni od priča koje ne utiču na naš život onako kako ih političari predstavljaju, i oko kojih se oni lome. Da smo umorni od mobilizacije koja nikako da prestane, umorni od svakodnevice koju nam serviraju i koja malo liči na marketinške proizvode koji su ovih dana okupirali medije. Ali, to je život to nije reklama.

Zato bi crnogorski političari trebalo da naprave taj konačan korak u teoriji političkog marketinga, da konačno umjesto upakovanih reklama, lijepih slika i još ljepših slika o sebi, krenu u prodaju proizvoda, ali proizvoda razumljivog svima. Onog koji bi ispunio i njihova i naša očekivanja.

Jer međusobne optužbe, podmetanja, priče o onom što svi znamo ili obećanja za koja svi znamo da se ne mogu ispuniti, pa i neka koja se kose sa elementarnom logikom, neće ispuniti velika očekivanja ni nas ni političara. Iako se sad svi oni trude da nam se dopadnu, da nam pokažu da su jedini sposobni da ispune naša očekivanja, malo ko od njih zna šta je to što mi očekujemo u periodu od četiri godine. Kažu da, ako nam se ne ispune očekivanja za četiri godine možemo da biramo opet, ali izbora neće nestati, srećom. Ni očekivanja političara, kad su oni u pitanju. Ni očekivanja naroda kada su političari u pitanju.

Samo će faliti očekivanja naroda kad je narod u pitanju. Zato se rijetko koji političar raspituje. I to treba imati u vidu. Na koncu, demokratija je takva da jednom u četiri godine narod kroji sudbinu političara a ostatak vremena političari kroje sudbinu naroda. I onda se pitate ko je u boljoj poziciji da ispuni svoja očekivanja.