Predstavili su se kao kompanija koja upravlja sa tri bolnice na ovom ostrvu koje je članica Evropske Unije. Tako je i nije tako. Predstavili su se kao malteška kompanija što opet, tako je i nije tako. Ugovor koji je ova kompanija napravila sa Vladom Malte tamo izaziva buru jer još nije dostupan javnosti.

Kada je juna prošle godine kao najbolji ponuđač na konkursu za privatno-javno partnerstvo sa Vladom Malte ta kompanija pobijedila, Malta je  saznala da ima Vitals Global Heltchare. Iz prostog razloga jer je samo koji mjesec ranije osnovao singapurski investicioni fond Oxley Group i kao takva nema nikakvog iskustva u vođenju medicinskih ustanova. To je bio i jedan od najvećih prigovora toj kompaniji kada je pobijedila na tenderu. To je i razlog zbog kojeg još Sindikat medicinskih radnika Malte sa VGH nije potpisao kolektivni ugovor, jer ugovor koji je Vlada Malte potpisala sa tom kompanijom još nije dostupan javnosti.

Ni dan danas ta kompanija ne upravlja sa tri bolnice na Malti koje su ušle u privatno-javno partnerstvo. Prije dvadesetak dana ministarstvo zdravlja Malte obavjestilo je javnost da im još nisu izdate potrebne dozvole. Ono što im ide u korist jeste što su u partnerstvu sa američkom kompanijom Patrners Healtcare koja upravlja sa nekoliko bolnica u Sjedinjenim Državama. Ono što im ne ide u prilog jeste činjenica da se direktno kroz vlasničku strukturu povezuju sa firmama koje se pominju u Panamskim papirima, kroz utaju poreza i pranje novca. Makar tako piše štampa na Malti. A to je i glavni argument tamošnje opozicije u raspravi sa Vladom, kada je ugovor sa VGH u pitanju.

Neke se stvari o ugovoru VGH sa Vladom Malte ipak znaju. Zna se da će ta kompnija plaćati godišnju rentu za tri bolnice, samo se ne zna kolika je renta u pitanju. Ali se zna da će Vlada Malte godišnje plaćati oko osamdeset miliona eura da bi njeni građani mogli koristiti usluge ove tri bolnice po sistemu javnih ustanova.

I na Malti se VGH obavezao da uloži u rekonstrukciju postojećih i izgradnju novih kapaciteta. Na novinarsko pitanje kako će obećanih oko 300 miliona eura uložiti u bolnice kojima upravljaju, izvršni direktor VGH Ram Tulumuri odgovorio je da će 30 procenata tog novca dati vlasnici dionica u VGH a ostatak će kompanija obezbjediti kroz kredite kod banaka i pozajmice kod finanijskih institucija!

Kada su ga pitali kako misli da stvara profit i da li računa na Vladina, dakle sredstva poreskih obveznika, Tulumuri je odgovorio da će profit od tog partnerstva za VGH biti marginalan. Gro profita kompanija će obezbjeđivati iz takozvanog medicinskog turizma. Znate li da u svakom trenutku na desetine hiljada građana Sjedinjenih Država i Kanade kruži planetom u potrazi za tom vrstom medicinske usluge, pitao je tada Talamuri novinare.

Što nas dovodi do sledećih pitanja :

Mi bi ugovorom sa VGH toj kompaniji prepustili sve kapacitete koje crnogorsko zdravstvo ima, koliki god da su i kakvi god da su. VGH se obavezuje na rekonstrukciju postojećih i izgradnju novih. Država će ono što mi izdvajamo u Fond zdravstva uplaćivati VGH, tako nekako zvuči dogovor. Da li ćemo mi onda, kao domicilno stanovništvo, ukoliko VGH “okupira” bolničke kapacitete morati da čekamo dok nas njihov turista ne napusti, i da li ćemo moći da čekamo? Da li ovaj način privatno-javnog patrnerstva ustvari privatizuje crnogorski zdravstveni sistem pa makar i na trideset godina? Čije će onda biti crnogorsko zdravstvo? Da li ćemo i mi voditi rasprave o njima kao i maltežani? Englezi kažu da je pojava sve, tom logikom su nam se predstavili i singapurski maltežani VGH. Ali nam očigledno nisu prikazali sve, što nam daje za pravo da se pitamo šta još taje. Jer Englezi imaju i onu, suviše dobro da bi bilo istinito.