Već ih ima dvadeset, deset koje su mu došle iz uvoza, iz Austrije i deset koje je sam odgojio.

"Zemlja me povukla da se prijavim na ovaj projekat. Imam pet hektara zemlje i zemlja mi je dala ideju da se prijavim na projekat. Trebao sam prvo da stvorim uslove, napravio sam objekat i prijavio se na Ipard Like. Ministarstvo poljoprivrede mi je izašlo u susret i ja sam prošao na konkursu", kaže Dragan Mandić poljoprivrednik.

U projektu sa kojim je aplicirao za sredstva iz programa Ipard Like naveo je potrebu za opremanjem objekta, mehanizacijom, ali i deset uvoznih grla stoke. Dok se mnogi farmeri žale da im je papirologija problem pri traženju sredstva iz različitih programa, on kaže da sa administracijom nije imao problema. Zahvalan je savjetodavnoj službi Minstarstva poljoprivrede u Nikšiću sa kojima je i radio na kreiranju.

"Sad imam četrnaest muznih krava i dvije steone junice, imam još šestoro junadi od uvoznih grla. Svako žensko tele od ovih uvoznih krava držim kako bi se proširivao fond sa kojim raspolažemo. To su krave koje mi u prosjeku daju 17 litara mlijeka dnevno, što će reći da od 14 muznih krava dnevno dajem na otkup preko 200 litara mlijeka.

Osnova poljoprivrednog života je kaže, imati svoje imanje. To imanje mu nikad nije dalo da se potpuno odvoji od zemlje, iako je radio mnoge druge poslove. I kao građevinac, kao policajac i štošta drugo. Ipak je najsrećniji kao poljoprivrednik.

"Zemlja mi je donijela mogućnost da stvaram, da stvorim radom svojoj djeci više nego što ja imam. Ali treba da se radi. Mnogo ljudi više voli da sjedi po kafanama nego da radi. Ja sam mnogima nudio da im platim da mi pomažu pri sezonskim radovima, recimo baliranju sijena, teško mi je, da ne kažem da nikako ne mogu da nađem radnika kojeg ću da platim", kaže Dragan.

Rad u poljoprivredi je svakodnevan, bez odmora, bez radnog vremena ali ga ne bi mijenjao za neki drugi posao. Sam je svoj gazda, nikoga ne goni, nikom ne duguje i kaže da je to ono što se ne može platiti novcem, a zarađuje se upravo takvim radom.

"Da vam  kažem iskreno, zaradim jednu pristojnu platu. Mogu da živim od ovoga. Ne plaćam hranu za stoku, to dobijam sa svog imanja i to je poenta. Ne preporučujem mladima da lako ostavljaju zemlju na selu. Ja od nje živim. Blizu sam grada, ali nisam u njemu", kaže Dragan.

U gazdinstvu Mandić svi rade. Dragan sa suprugom Jelenom i roditeljima. Kada ne brine o imanju, porodici i stoci, Jelena, patronažna sestra, brine o bolesnicima koji ne mogu da dođu do nikšićke bolnice, i pored svega zadovoljni su.

"I sada je dobro, a biće bolje. Najgore je prošlo. Dok se stoka navikla, i za njih je velika promjena, sam put iz Austrije im je bio stresan. Prvih pola godine je bilo baš naporno, sad smo se navikli svi i već je lakše", kaže Jelena.

Izborili su se Mandići i sa bolešću kvrgave kože kod govedi. Zimu čekaju spokojnije, u pristojnom domu koju su sagradili upravo od rada na imanju, na kojem bi im mnogi zavidjeli, u Gvozdenicama kod Nikšića. Jedino bi put trebalo poraviti, i to stidljivo očekuju od opštine.