Osmi mart je u Crnoj Gori poznat jedino po tome što muškarce taj dan nije sramota da ih neko sretne na ulici sa buketom cvijeća u rukama. Svaki drugi dan jeste i to dosta govori kako se ophodimo sa ženama.

A položaj žena u Crnoj Gori je jako loš.

Sada smo u periodu sumiranja rezultata tranzicije i polako se mirimo sa činjenicom da smo većina njeni gubitnici. I gubitke te tranzicije najviše osjećaju upravo žene. Jer one su i supruge i majke i sve ostalo. Na njihovim plećima počiva opstanak porodice a ako je ona tranziciono gubitnička onda teret uvelike prevazilazi snagu „slabijeg“ pola.

-Monstat već godinama ne vodi evidenciju siromaštva u Crnoj Gori. Međutim, iz brojnih primjera koje vidimo oko sebe, u medijima, vidimo da veliki broj naših građana živi na rubu egzistencije. A većina njih su žene. Pored toga znamo da ima mnogo samohranih majki koje nemaju nikakvu podršku države a pritom ne dobijaju redovno ni izdržavanje zbog neefikasne pravosudne prakse kada je u pitanju naplata potraživanja za alimentaciju. Situacija u Crnoj Gori je više nego alarmantna. – kaže Maja Raičević iz Centra za ženska prava.

Raičević: Situacija u Crnoj Gori je više nego alarmantna

Taj Centar je, uz još par organizacija, organizovao osmomartovski marš žena. Marširale su pod sloganom „I hljeb i mir i ruže“ upravo da skrenu pažnju na težak položaj žena u Crnoj Gori, možda najteži otkako je ušla u tu nadaleko čuvenu tranziciju.

Foto:Centar za ženska prava

I ima smisla slogan jer su juče žene od muškaraca dobile samo ruže a za hljeb će morati same da se snađu i mir će morati same da sačuvaju.

-Tu imamo paradoks da žene, iako čine većinu u društvu, zapravo vrlo malo utiču na procese odlučivanja. Čak i u onim procesima koji u velikoj mjeri utiču na njihovu svakodnevicu i egzistenciju rijetko se čuje glas žene. Znamo da su se u Crnoj Gori radile i rade se brojne privatizacije, da se rade brojni planovi ekonomskog osnaživanja a žene imaju jako malo uticaja na to. Lično smatram da zbog svoje dosadašnje uloge u društvu žene bi mogle mnogo značajnije da doprinesu da se te politike usvajaju na mnogo primjereniji način. Nažalost to nije slučaj i dok god je tako mi ćemo imati ovakvu situaciju a društvo teško da će moči da napreduje.- kaže Maja Raičević iz Centra za ženska prava.

Ali je praznik žena prošao i sada se sumiraju utisci. Muškarci komentarišu koliko ih je koštao ženski praznik. Žene se hvale poklonima i život ide dalje.

A smisao Međunarodnog dana žena nije u tome. On je nastao kao borba za jednakost, borba za sve ono što žene u Crnoj Gori ni idanas nemaju.

Da je tako pokazuje bezbroj primjera, pa i ovaj najsvježiji koji i dalje traje. Majke korisnice naknada za troje i više djece dočekale su svoj praznik pred crnogorskim Parlamentom boreći se za svoja prava. I dalje su tamo. Ako im je neko juče i donio ružu danas sigurno nije, danas ga je sramota. Danas se sve vratilo u normalu.