Na kra­ju pro­šle go­di­ne u Cr­noj Go­ri je bi­lo 34.456 ak­tiv­nih kre­dit­nih kar­ti­ca na ko­ji­ma su gra­đa­ni du­go­va­li 30,9 mi­li­o­na eura, pre­ma po­da­ci­ma Udru­že­nja ba­na­ka.

– Do­zvo­lje­ni mi­nus na kar­ti­ca­ma za­vi­si od po­slov­ne po­li­ti­ke ban­ke i do­sa­da­šnjeg po­slo­va­nja gra­đa­ni­na sa ban­kom. Mi­nus se odo­bra­va u pro­cen­ti­ma od pri­ma­nja kli­je­na­ta i u pro­sje­ku se kre­će od jed­ne do dvi­je pla­te, pen­zi­je ili dru­gog mje­seč­nog pri­ma­nja – ka­zao je za ,,Dan” ge­ne­ral­ni se­kre­tar Udru­že­nja ba­na­ka Mir­ko Ra­do­njić.

Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, pro­sječ­na pon­de­ri­sa­na no­mi­nal­na ka­mat­na sto­pa po kre­dit­nim kar­ti­ca­ma gra­đa­na na do­zvo­lje­ni mi­nus iz­no­si­la je 16,4 od­sto na kra­ju pro­šle go­di­ne.

– Do­zvo­lje­ni mi­nus pred­sta­vlja naj­sku­plji vid kre­di­ti­ra­nja gra­đa­na, pa bi ga tre­ba­lo ko­ri­sti­ti za pre­va­zi­la­že­nje krat­ko­roč­nih pro­ble­ma li­kvid­no­sti, od­no­sno tre­nut­ni ma­njak nov­ca. Do­zvo­lje­ni mi­nus se odo­bra­va na go­di­nu, pa se na­kon to­ga po­no­vo raz­ma­tra i odo­bra­va na za­htjev kli­jen­ta i pri tom se uzi­ma u ob­zir do­sa­da­šnja kre­dit­na ,,isto­ri­ja” kli­jen­ta – ka­zao je Ra­do­njić, is­ti­ču­ći da ban­ke ne do­zvo­lja­va­ju da se pre­ko­ra­či do­zvo­lje­ni li­mit.

Ta­ko­đe, soft­ver­ski je one­mo­gu­će­no pre­ko­ra­če­nje do­zvo­lje­nog li­mi­ta. Uko­li­ko se mi­nus ne iz­mi­ri bla­go­vre­me­no kli­jent se svr­sta­va u pro­ble­ma­tič­ne sa ne­u­red­nom kre­dit­nom isto­ri­jom, što ka­sni­je, za po­sle­di­cu ima ote­ža­no kre­dit­no za­du­že­nje kod ba­na­ka.

Kao i za dru­ge kre­di­te, po­ja­snio je Ra­do­njić, i za iz­da­va­nje kre­dit­ne kar­ti­ce vr­ši se pro­cje­na kre­dit­ne spo­sob­no­sti kli­jen­ta, pro­vje­ra po­da­ta­ka ko­je do­sta­vlja kli­jent i vr­ši se re­dov­no po­vla­če­nje iz­vje­šta­ja iz Re­gu­la­tor­nog kre­dit­nog re­gi­stra.

Eko­nom­ski ana­li­ti­čar Me­dia gru­pe Ana Ni­ves Ra­do­vić sma­tra da je iz­nos du­ga gra­đa­na na kre­dit­nim kar­ti­ca­ma je­dan od ključ­nih in­di­ka­to­ra neo­dr­ži­vo­sti si­ste­ma ni­skih za­ra­da i vi­so­kih po­tro­šač­kih ci­je­na.

– Bu­du­ći da tro­ško­ve ži­vo­ta ni­je mo­gu­će fi­nan­si­ra­ti od re­dov­nih mje­seč­nih pri­ho­da, gra­đa­ni u toj op­ci­ji vi­de po­volj­nost, a ban­ke je pre­po­zna­ju kao si­gu­ran iz­vor za­ra­de, jer su ka­ma­te na dug izrazito vi­so­ke – ka­za­la je ona.

Sma­tra da je to je­dan od do­ka­za da odr­ži­vost ban­kar­skog sek­to­ra ču­va­ju gra­đa­ni ko­ji­ma se mar­ke­tin­škim tri­ko­vi­ma ba­na­ka i če­sto ne­pot­pu­nim in­for­ma­ci­ja­ma o ukup­nim ob­ra­ču­na­tim tro­ško­vi­ma i pro­vi­zi­ja­ma, kao i ra­zli­ci u iz­no­su no­mi­nal­ne i efek­tiv­ne ka­mat­ne sto­pe ta op­ci­ja pri­ka­zu­je kao po­volj­nost, iako je za­pra­vo naj­sku­plji ob­lik kre­di­ti­ra­nja.

– Na tr­ži­štu na­sta­ju tren­do­vi uslo­vlje­ni pa­dom pla­ća­nja u ke­šu i či­nje­ni­ci da broj­ni su­bjek­ti u tr­go­vin­skom lan­cu za­vr­ša­va­ju ob­ra­čun­ske pe­ri­o­de sa ma­nje go­to­vi­ne i ve­ćim po­tra­ži­va­nji­ma po osno­vu kre­di­ta. To stva­ra blo­ka­du u pro­to­ku ka­pi­ta­la na tr­ži­štu i gubitke – sma­tra ona. 

Er­ste ban­ka po­kri­la če­tvr­ti­nu tr­ži­šta 

Er­ste ban­ka za­u­zi­ma sko­ro če­tvr­ti­nu ukup­nog tr­ži­šta u ukup­nom bro­ju iz­da­tih kar­ti­ca i kre­dit­nom port­fe­lju sek­to­ra sta­nov­ni­štva, a tr­ži­šni udio ra­ste u pro­te­klih ne­ko­li­ko mje­se­ci, ka­zao je za ,,Dan” di­rek­tor Slu­žbe upra­vlja­nja di­stri­bu­tiv­nim ka­na­li­ma Bo­jan Bu­rić.

Ta ban­ka u po­nu­di ima kre­dit­nu kar­ti­cu Ma­ster­Kard Stan­dard za sta­nov­ni­štvo kao i Ma­ster­Kard Bi­znis Kre­dit za prav­na li­ca.

– Go­di­šnja čla­na­ri­na pre­ra­ču­na­ta na mje­seč­nom ni­vou iz­no­si 2,5 eura za osnov­nog ko­ri­sni­ka, od­no­sno 1,25 eura mje­seč­no za do­dat­nog –ka­zao je on.

– Ko­ri­sni­ci ko­ji pri­lo­že pla­tu kao obez­bje­đe­nje ima­ju mo­guć­nost po­volj­ni­je ka­mat­ne sto­pe i kre­dit­nog li­mi­ta, a ko­ri­sni­ci su, uglav­nom kao obez­bje­đe­nje pri­la­ga­li ad­mi­ni­stra­tiv­nu za­bra­nu – ka­zao je on.

Ka­ma­te se kre­ću od je­dan od­sto mje­seč­no uz de­po­zit kao ga­ran­ci­ju i od 1,25 od­sto uz osta­le ob­li­ke obez­bje­đe­nja, a ob­ra­ču­na­va se na is­ko­ri­šće­na sred­stva. 

Hi­po­te­kar­noj du­gu­ju mi­li­on 

Iz­vr­šni di­rek­tor za ko­mer­ci­jal­ne po­slo­ve u Hi­po­te­kar­noj ban­ci Ana Go­lu­bo­vić ka­za­la je da ta ban­ka ima ne­ko­li­ko hi­lja­da ak­tiv­nih kre­dit­nih i kar­ti­ca, a pro­sječ­ni sal­do te vr­ste kre­di­ti­ra­nja je oko mi­li­on eura.

– Vi­si­na mi­nu­sa za­vi­si od bo­ni­te­ta kli­jen­ta (vr­ste za­po­sle­nja, vi­si­ne lič­nog do­hot­ka, po­sto­je­će za­du­že­no­sti), a kli­jen­ti naj­če­šće ko­ri­ste mi­nus u vi­si­ni jed­ne pro­sječ­ne pla­te – ka­za­la je Go­lu­bo­vi­će­va.

Ka­ma­te na mje­seč­nom ni­vou su 1,2 od­sto, a uko­li­ko je kli­jent ure­dan u pla­ća­nju oba­ve­za i re­dov­no pri­ma za­ra­du pre­ko ban­ke, li­mit se pro­du­ža­va po auto­ma­ti­zmu. Uko­li­ko, pak kli­jent ne iz­mi­ru­je oba­ve­ze re­dov­no, ban­ka u kraj­njem slu­ča­ju, ak­ti­vi­ra in­stru­men­te obez­bje­đe­nja da na­pla­ti po­tra­ži­va­nja.

(izvor:DAN)