Po­la­ga­njem cvi­je­ća i vi­je­na­ca na spo­me­ni­ke žr­tva­ma bom­bar­do­va­nja ju­če su Udru­že­nje bo­ra­ca ra­to­va i čla­no­vi po­ro­di­ca stra­da­lih obi­lje­ži­li če­tr­na­e­sto­go­di­šnji­cu NA­TO agre­si­je na SRJ.

U bom­bar­do­va­nji­ma ko­ja su bez pre­ki­da tra­ja­la 78 da­na te­ško su ošte­će­ni in­fra­struk­tu­ra, pri­vred­ni objek­ti, ško­le, zdrav­stve­ne usta­no­ve, me­dij­ske ku­će, spo­me­ni­ci kul­tu­re. Pre­ma pro­cje­na­ma raz­li­či­tih iz­vo­ra, po­gi­nu­lo je iz­me­đu 1.200 i 2.500 lju­di.

Udru­že­nje bo­ra­ca ra­to­va od 1990. go­di­ne Cr­ne Go­re, za­jed­no sa po­ro­di­ca­ma po­gi­nu­lih bo­ra­ca, po­lo­ži­li su cvi­je­će na spo­me­ni­ke pa­lim bor­ci­ma iz 90-tih u ka­sar­ni Mo­ra­ča u Pod­go­ri­ci, Nik­ši­ću, Moj­ko­vi­cu, Be­ra­na­ma, An­dri­je­vi­ci, kao i na spo­men-obi­ljež­je u ka­sar­ni Da­ni­lov­grad na ko­me je upi­sa­no ime voj­ni­ka Sa­še Sto­ji­ća iz Be­o­gra­da, pr­ve žr­tve NA­TO-a u Cr­noj Go­ri, či­ji otac i stric su pri­su­stvo­va­li po­me­nu.

Pre­ma ri­je­či­ma Ra­da­na Ni­ko­li­ća, di­rek­to­ra Udru­že­nja bo­ra­ca ra­to­va 1990. go­di­ne, to­kom bom­bar­do­va­nja po­gi­nu­lo je pre­ko 1.000 pri­pad­ni­ka oru­ža­nih sna­ga SRJ, me­đu ko­ji­ma i 45 voj­ni­ka i po­li­ca­ja­ca iz Cr­ne Go­re, od ko­jih su 33 po­gi­nu­la na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji, gdje su to­kom 1999. go­di­ne bi­li na od­slu­že­nju voj­nog ro­ka ili kao pri­pad­ni­ci MUP- a Sr­bi­je.

– Ko­me za­kon le­ži u to­pu­zu, tra­go­vi mu smr­de ne­čo­vje­štvom. Upra­vo je NA­TO svo­jim po­stup­kom do­ka­zao ovu iz­re­ku. Do­zvo­li­li su se­bi da ci­vil­ne žr­tve ra­ta i dje­cu ko­ja su stra­da­la u Mu­ri­nu na­zo­vu ko­la­te­ral­nom šte­tom. I umje­sto da se ljud­ski ba­rem iz­vi­ne po­ro­di­ca­ma stra­da­lih, oni upor­no iz­bje­ga­va­ju od­govor­nost. Sto­ga će­mo se mi bo­ri­ti pro­tiv ide­je da Cr­na Go­ra uđe u NA­TO, pre­ko ko­jeg SAD pro­pa­gi­ra na­si­lje – ka­zao je Ni­ko­lić, na­vo­de­ći da „ko ne­će da hra­ni svo­ju voj­sku, hra­ni­će će tu­đu”.

On je ta­ko­đe is­ta­kao da je ža­lo­sno što na ju­če­ra­šnjim ce­re­mo­ni­ja­ma ni­je pri­su­stvo­vao ni­je­dan pred­stav­nik Voj­ske Cr­ne Go­re ni­ti Mi­ni­star­stva od­bra­ne.

– Upra­vo su oni ti ko­ji su pr­vi tre­ba­li da po­lo­že cvi­je­će na spo­me­ni­ke pa­lim bor­ci­ma. I to bi bio ci­vi­li­zij­ski čin, ali oni ni da­nas, kao ni ra­ni­jih go­di­na, ni­je­su tu – ka­zao je Ni­ko­lić.

Na­pa­di na SRJ po­če­li su 24. mar­ta 1999. go­di­ne, u 19 ča­so­va i 45 mi­nu­ta, a ju­go­slo­ven­ska vla­da iste no­ći pro­gla­si­la je rat­no sta­nje. Te no­ći na­pad je tra­jao do če­ti­ri sa­ta uju­tro i te­ži­šte uda­ra su bi­li objek­ti Rat­nog va­zdu­ho­plov­stva, Pro­tiv­va­zdu­šne od­bra­ne i voj­ne in­du­stri­je, a pr­ve me­te voj­ni aero­dro­mi u Pri­šti­ni, Pod­go­ri­ci, Ba­taj­ni­ci i Uži­cu, kao i ci­lje­vi u Kur­šu­mli­ji, No­vom Sa­du, Pan­če­vu, Kra­gu­jev­cu i Lu­ča­ni­ma.

Go­to­vo da ne­ma gra­da u Sr­bi­ji ko­ji se to­kom 11 ne­dje­lja na­pa­da bar ne­ko­li­ko pu­ta ni­je na­šao na me­ti, a ni Cr­na Go­ra ni­je bi­la po­šte­đe­na i po­red či­nje­ni­ce da se cr­no­gor­ski re­žim na če­lu sa Mi­lom Đu­ka­no­vi­ćem dr­žao po stra­ni dok su gi­nu­li voj­ni­ci u Da­ni­lov­gra­du i Pod­go­ri­ci i dje­ca u Mu­ri­nu. U Cr­noj Go­ri, od dej­stva NA­TO po­gi­nu­lo je se­dam ci­vi­la – šest je stra­da­lo pri­li­kom bom­bar­do­va­nja se­la Mu­ri­no u op­šti­ni Plav, 30.apri­la 1999. go­di­ne.

NA­TO je bez ika­kve ob­ja­ve i ob­ja­šnje­nja, sa de­se­tak pro­jek­ti­la bom­bar­do­vao most, u sa­mom cen­tru na­se­lja, pre­ko ri­je­ke Lim. Ta­ko­đe se zna i da su tom pri­li­kom stra­da­li ne­na­o­ru­ža­ni gra­đa­ni Cr­ne Go­re, ko­ji na bi­lo ko­ji na­čin ni­je­su uče­stvo­va­li u rat­nim dej­stvi­ma, me­đu ko­ji­ma su bi­le i dvi­je dje­voj­či­ce. Po­gi­nu­li su Ma­noj­lo Ko­ma­ti­na, Mil­ka Ko­ča­no­vić, dje­voj­či­ce - Oli­ve­ra Mak­si­mo­vić i Ju­li­ja­na Bri­dar, iz­bje­gli­ce iz Pri­šti­ne, i dje­čak Mi­ro­slav Kne­že­vić. Ta­da su te­ško po­vri­je­đe­ni Želj­ko Be­la­no­vić, Vu­kić Vu­le­tić, Sve­tla­na Ze­če­vić i Ti­na Mi­lo­vić, a lak­še Mar­ko Šo­škić, Da­ni­lo Jo­kić, Vas­ko Če­jo­vić i Slo­bo­dan Mi­ro­sa­vlje­vić.

Po­vo­dom go­di­šnji­ce bom­bar­do­va­nja SRJ iz No­ve srp­ske de­mo­kra­ti­je pod­sje­ća­ju da je pr­va ra­ke­ta pa­la na Cr­nu Go­ru, a pr­va žr­tva je bio voj­nik u da­ni­lov­grad­skoj ka­sar­ni.

– Ni da­nas, na­kon če­tr­na­est go­di­na, ni­je­smo do­če­ka­li da se NA­TO ma­kar iz­vi­ni za zlo­či­ne ko­je je po­či­nio ubi­ja­ju­ći dje­cu u Mu­ri­nu i dru­gim mje­sti­ma ši­rom ta­da­šnje SRJ. NO­VA sa po­no­som is­ti­če da se po­zi­vu da bra­ni svo­ju otadž­bi­nu ta­da oda­zvao ogro­man broj gra­đa­na Cr­ne Go­re, što slu­ži na čast i nji­ma i nji­ho­vim po­ro­di­ca­ma, i što je u skla­du sa tra­di­ci­jom Cr­ne Go­re. Ne smi­je se za­bo­ra­vi­ti ni sram­no po­na­ša­nje cr­no­gor­ske vla­sti, ko­ja je uči­ni­la sve da voj­sci ote­ža od­bra­nu dr­ža­ve. Do­bro pam­ti­mo uvo­đe­nje rad­ne oba­ve­ze, ci­je­pa­nje voj­nih po­zi­va i što je vje­ro­vat­no ne­za­bi­lje­že­no – ape­le iz vr­ha cr­no­gor­skog re­ži­ma da se na­šoj voj­sci ga­se vo­da i stru­ja u ka­sar­na­ma. To je bi­lo pr­vi put u isto­ri­ji Cr­ne Go­re da se nje­na vlast, to­kom rat­nog sta­nja po­na­ša na ve­le­i­zdaj­nič­ki na­čin i sta­vi u slu­žbu ne­pri­ja­te­lja. Me­đu­tim, ti sram­ni po­je­di­nač­ni pri­mje­ri ne mo­gu po­mu­ti­ti he­roj­sko dr­ža­nje ve­ći­ne na­ših gra­đa­na, ko­ji su od­bra­nu otadž­bi­ne shva­ti­li kao sve­tu du­žnost, kao i nji­ho­vi pre­ci – is­ti­ču iz NO­VE. 

Tri­bi­na „NA­TO od 1990. do da­nas”

Ured­nik In­for­ma­tiv­nog por­ta­la IN4S Goj­ko Ra­i­če­vić ka­zao je si­noć na tri­bi­ni „NA­TO od 1990. do da­nas”, da ula­zak u ali­jan­su po­dr­ža­va sve­ga 28,9 od­sto gra­đa­na Cr­ne Go­re.

– Is­tra­ži­va­nje ko­je je ura­đe­no pri­je ne­ko­li­ko da­na uka­zu­je da NA­TO po­dr­ža­va 28,9 od­sto gra­đa­na, za raz­li­ku od 48 od­sto onih ko­ji se pro­ti­ve ula­sku u Ali­jan­su. Da ne zna od­go­vo­ri­lo je 23,1 od­sto gra­đa­na. Ra­du­je nas či­nje­ni­ca da na­ša „Ne u NA­TO” pri­ča ima po­dr­šku ve­li­kog bro­ja gra­đa­na, ali, ta­ko­đe, bo­li i ču­di da pre­ko dva­de­set pro­ce­na­ta gra­đa­na Cr­ne Go­re po­dr­ža­va ula­zak u voj­ni sa­vez sa mon­stru­o­znom mi­si­jom – re­kao je Ra­i­če­vić, pod­sje­ća­ju­ći da NA­TO, pre­ko KFOR-a, već če­tr­na­est go­di­na dr­ži pod oku­pa­ci­jom Ko­smet.

Voj­ni ana­li­ti­čar Mi­ro­slav La­zan­ski ka­zao je ka­ko je NA­TO do 1991. go­di­ne bio jed­na pri­ča – sa­vez ko­ji je tre­ba­lo da sa­ču­va za­pad­nu Evro­pu od Var­šav­skog sa­ve­za. Me­đu­tim, ras­pa­dom Var­šav­skog sa­ve­za i pa­dom Ber­lin­skog zi­da NA­TO ima sa­mo je­dan cilj – voj­no op­ko­lja­va­nje Ru­si­je.

– Ni­je cilj NA­TO-a ši­re­nje de­mo­kra­ti­je, već je to i da­lje voj­ni sa­vez ko­me je cilj da SAD osta­ne u Evro­pi, Ru­si da bu­du van Evro­pe, a Njem­ci pod kon­tro­lom – is­ta­kao je La­zan­ski. 

Po­čast pa­tri­o­ta­ma

Čla­no­vi Udru­že­nja bo­ra­ca ra­to­va od 1990 do 1999. go­di­ne iz Moj­kov­ca ju­če su po­lo­ži­li cvi­je­će na spo­men-obi­ljež­je u tom gra­du. Pred­sjed­nik Udru­že­nja Bo­žo Vu­če­tić je is­ta­kao da je NA­TO agre­si­ji po­gi­nu­lo 45 pri­pad­ni­ka voj­ni­ka i po­li­ca­ja­ca iz Cr­ne Go­re .

Pred­stav­ni­ci Udru­že­nja bo­ra­ca ra­to­va od 1990. do 1999. go­di­ne ju­če su u ka­sar­ni „Mi­lo­van Ša­ra­no­vić“ u Da­ni­lov­gra­du po­lo­ži­li vi­je­nac na spo­me­nik na ko­me se na­la­zi i ime Sa­še Sto­ji­ća, voj­ni­ka i pr­ve žr­tve NA­TO agre­si­je. Čla­no­vi Udru­že­nja pod­sje­ti­li su se na 24. mart 1999. go­di­ne ka­da je da­ni­lo­vgrad­ska ka­sar­na bi­la jed­na od pr­vih me­ta i po­ru­či­li da taj do­ga­đaj ni­ka­da ne­će bi­ti za­bo­ra­vljen. 

Čoj­stvo i ju­na­štvo se ne za­bo­ra­vlja­ju

 U Be­ra­na­ma je po­la­ga­njem cvi­je­ća na spo­men obi­ljež­je pa­lim bor­ci­ma od 1990 do 1999. go­di­ne, po­dig­nu­tom is­pred zgra­de Op­šti­ne, obi­lje­že­na go­di­šnji­ca bom­bar­do­va­nja. Broj­nim gra­đa­ni­ma i po­ro­di­ca­ma po­gi­nu­lih obra­tio se pred­sjed­nik Udru­že­nja bo­ra­ca ra­to­va iz 1990-1999. Sa­vo Vu­če­tić, is­ti­ču­ći da spo­me­nik u Be­ra­na­ma, kao svo­je­vr­sno sve­ti­li­šte, po­svje­do­ča­va da su lju­di sa ovog pod­ruč­ja i u po­sled­njim ra­to­vi­ma da­va­li svo­je ži­vo­te za od­bra­nu do­mo­vi­ne.

– To su lju­di ko­je ne smi­je­mo za­bo­ra­vi­ti, jer su oni oli­če­nje pa­tri­o­ti­zma, čoj­stva i ju­na­štva. Tu­žno je to što ih je za­bo­ra­vi­la ak­tu­el­na vlast ko­ja se i za vri­je­me nji­ho­ve po­gi­bi­je, a i dan- da­nas po­na­ša ku­ka­vič­ki – na­gla­sio je Vu­če­tić.

Pred­stav­ni­ci nik­šić­kog Udru­že­nja bo­ra­ca ra­to­va od 1990. go­di­ne i broj­ni čla­no­vi po­ro­di­ca po­gi­nu­lih u po­sled­njem ra­tu ju­če su ob­i­šli spo­me­nik pa­lim bor­ci­ma na Tr­gu Ša­ka Pe­tro­vi­ća. Di­rek­tor Udru­že­nja Bla­žo Đur­ko­vić je is­ta­kao da ni po ko­ju ci­je­nu ne smi­je­mo do­zvo­li­ti da se pa­tri­o­te, rat­ni­ci i žr­tve mi­nu­log ra­ta ućut­ka­ju i ti­ho uklo­ne iz isto­ri­je.

– Pra­vo na to nam ne da­ju pa­li bor­ci ko­ji su bar isti­nu pla­ti­li ži­vo­tom i su­zbi­li ne­prav­du da o ju­na­ci­ma su­de, pi­šu isto­ri­ju de­zer­te­ri, pro­fi­te­ri i bje­lo­svjet­ske slu­ge. Od rat­nog vre­me­na stra­šni­je mo­že bi­ti sa­mo po­rat­no ka­da se od žr­tve tra­ži da sla­vi dže­la­ta, a još je stra­šni­je kad žr­tva na to pri­sta­ne – re­kao je Đur­ko­vić. 

Sje­ća­nje na he­ro­je

Brat­stvo pra­vo­slav­ne omla­di­ne odr­ža­lo je ju­če na gro­blju Br­di­šta po­men pri­pad­ni­ku 63. pa­do­bran­ske bri­ga­de Mar­ku Avra­mo­vi­ću i po­li­caj­cu Dra­ga­nu Bje­la­no­vi­ću, ko­ji su stra­da­li to­kom rat­nih ope­ra­ci­ja na Ko­so­vu i ju­gu Sr­bi­je. Po­me­nu ko­ji je slu­žio je­rej Mi­jaj­lo Bac­ko­vić pri­su­stvo­va­li su čla­no­vi po­ro­di­ca Avra­mo­vić i Bje­la­no­vić, pred­stav­ni­ci ti­vat­skih par­la­men­tar­nih par­ti­ja, Or­ga­ni­za­ci­je bo­ra­ca NOR-a ju­go­slo­ven­ska op­ci­ja, čla­no­vi Ma­ti­ce Bo­ke, mre­že NVO „Ne u rat, ne u NA­TO”, kao i voj­no po­li­ti­či­ki ko­men­ta­tor Mi­ro­slav La­zan­ski.

Pred­sjed­nik Uprav­nog od­bo­ra Ma­ti­ce Bo­ke, Želj­ko Kom­ne­no­vić je is­ta­kao da su Mar­ko Avra­mo­vić i Dra­gan Bje­la­no­vić du­hov­ni na­sled­ni­ci i ne­be­ska bra­ća po oruž­ju slav­nih bo­kelj­skih slo­bo­da­ra či­je ju­na­štvo ne smi­je za­bo­ra­vi­ti.

Na­kon po­me­na na ti­vat­skom grad­skom gro­blju, uče­sni­ci sku­pa bi­li su go­sti ma­na­sti­ra Mi­holj­ska Pre­vla­ka.

(izvor:DAN)