Radulović je na danas održanom presu "Kako efikasno valorizovati elektro-energetski potencijal i izgraditi održive i ekološke termo-elektrane", kazao da su osnovne odrednice budućnosti elektro-energetskog sektora na globalnom i regionalnom planu su sledeće: državne samostalnosti nema bez energetske samodovoljnosti, tražnja za električnom energijom će biti sve veća, proizvodnja električe energije će morati da zapazi visoke standarde sigurnosti i ekologije, termoelektrane će biti sa nultom emisijom gasova, ostale će biti ugašene ili će plaćati velike penale, cijena električne energije na tržištu će vremenom rasti, kako zbog rasta tražnje tako i zbog ekologije, te će premašiti cijenu struje iz  alternativnih izvora, energetska efikasnost će sve više dobijati na značaju.

Radulović je istakao da je u cilju efikasne i dugoročno održive valorizacije elektro-energetskog potencijala u Crnoj Gori, neophodno prije svega inovirati Strategiju razvoja energetike Crne Gore do 2030. godine i Akcionog plana do 2020. godine, posebno u dijelu prioriteta izgradnje velikih hidroelektrana na vodotoku Pive i tehničkih uslova izgradnje termoelektrana.

"Valorizacija vodotoka Pive mora biti potpuna i efikasna. Nove HE“Komarnica“, HE“Piva II“ i HE“Kruševo“, sa revitalizovanom HE“Piva“, treba da čine jedinstven sistem, da rade u taktu i reverzibilno, da posjeduju kompezacione bazene. Tehnički, ekonomski i sociološki indikatori ukazuju na superiornost izgradnje ovih velikih hidroelektrana. Ekonomski indikatori, bilo da je u pitanju visina uloženih sredstava prema dobijenoj snazi ili proizvodnji, pokazuju da su HE“Komarnica“, HE“Piva II“i HE“Kruševo“ veoma visoko profitabilani projekti. Sa uloženih cca 360 miliona €, imali bi novih cca 700 MW snage i godišnju proizvodnju cca 1.000 GWh, što sa HE“Piva“ bi iznosilo cca 1.100 MW snage i cca 1.900 GWh proizvodnje. I to vršne energije čija cijena je minimum 40% veća od tekuće. Kredit, sa grejs periodom od 5 godina, uz EKS od 10%, kojim se mogu  izgraditi hidroelektrane, bi se vratio za 10 godina i to samo od dijela profita. Zlatni rudnici, dugoročno sve vredniji", naveo je Radulović.

Dodaje da je neophodno usaglasiti dugoročno održiv interes valorizacije zajedničkih vodotoka i stajaćih voda sa susjedima.

"Prioritetno mislim sa Republikom Srpskom oko Bilećkog jezera, zatim vodotoka Pive i vodotoka Tare. Naime, trećina Bilećkog jezera je naše i ono se koristi bez ikakve nadoknade,  zatim HE“Kruševo-donje“, čija snaga je mnogo veća od HE“Kruševo-gornje“, se u lijevom profilu neznatno nalazi na teritoriji Republike Srpske,  dok je Republika Srpska sama otpočela izgradnju HE „Buk Bijela“ na svojoj teritoriji, mnogo manje snage. Na ovaj način rafting na Drini, kao nastavak ture na Tari, biće onemogućen.  Takođe, trajno će se izgubiti mogućnost zajedničke izgradnje neke varijante veoma visoko profitabilane HE „Buk Bijela“, uz očuvanje ljepote i atraktivnosti Tare", kazao je on.

Napominje da je neophodno zaustaviti svaku dalju aktivnost oko izgradnje TE „Pljevlja II“ na ovaj način i pod ovim uslovima.

"Tajni ugovori sa Škodom Praha ne obezbjeđuju ekološke standarde, posebno ne „nultu emisiju gasova“, niti dugoročni rad, ni pozitivne finansijske efekte, preskopa je to investicija i nosi ogromne rizike.  Bazira se na velikim i rastućim troškovima za penale zbog emisije CO2, koji bi ukoliko se odobri rad takve termoelektrane, 2040. godine iznosili čak 60% od ukupne cijene električne energije. Bila bi sa indentičnom tehnologijom kao češka TE“Tušimice“, koja neće ispuniti ekološke zahtjeve iz Pariskog sporazuma.
Sačiniti relevantnu Studiju izvodljivosti izgradnje TE“Pljevlja II“, TE“Maoče“, revitalizacije TE“Pljevlja I“, toplifikacije i ekološke sanacije Pljevalja i to sa predlogom primjene najboljih „BAT tehnologija“ koje omogućavaju „nultu emisiju gasova“, potpuno usaglašenih sa zaključcima, direktivama, preporukama i predviđanjima Vijeća EU,  Pariškim sporazumom o klimatskim promjenama UN,  Institutom za klimatsku analitiku i Međunarodnom energetskom agencijom.
Energetski sektor treba da bude u dominantnom vlasništvu države. Do tada, izgradnja novih velikih izvora električne energije, treba da bude realizovana od strane nove energetske kompanije u 100% vlasništvu države", saopštio je on.

Kako je kazao navedeni stavovi omogućavaju dugoročni održivi razvoj elektro-eneregetskog sektora.

"Temelje se na mišljenima međunarodne i domaće stručne javnosti i pozitivnom praksom.

DF je kroz svoje programe „505 mjera“ i „Da radi Crna Gora“, kao i kroz niz konkretnih inicijativa u Skupštini Crne Gore, promovisao ova rješenja, no nažalost interesna grupa na vlasti nije imala sluha za to", zaključio je Radulović.