Gojko je is­pri­čao volonterima Banke hrane da već pet go­di­na ži­vi na uli­ci.

Ne­ma ni­je­dan do­ku­ment kao ni zdrav­stve­nu knji­ži­cu zbog če­ga ne mo­že da ostva­ri pra­vo na zdrav­stve­nu za­šti­tu o tro­šku dr­ža­ve. Novca  da izvadi dokumentaciju nema.

Ovako je objasnio svoju situaciju volonterima banke hrane: Ja nemam ni jedan jedini euro u džepu.

Gojko pojašnjava da zbog či­nje­ni­ce da ne­ma do­ku­me­na­ta ne mo­že ni otvo­ri­ti ži­ro ra­čun u ban­ci.

Volonteri su mu predložili da pita bolnicu, da li bi bilo moguće da humani ljudi i kompanije uplaćuju novac na žiro račun bolnice u Risnu, gdje je moguće izvršiti operaciju koja mu je neophodna.

Nažalost,  rečeno mu je iz bolnice da ne mogu prihvatiti da se uplaćuje novac na žiro račun bolnice za operaciju.

Gojko kaže da bi mu mno­go zna­či­lo da mu zdrav­stve­ni si­stem iza­đe u su­sret i omo­gu­ći da se ope­ri­še o nji­ho­vom tro­šku.

 "Ži­vim na re­la­ci­ji Pod­go­ri­ca–Ri­san. Po­ne­kad pre­spa­vam kod ne­kog od pri­ja­te­lja, a ka­da ne­mam gdje osta­nem bu­kval­no pod ve­drim ne­bom. Ne­ko­li­ko da­na sam pro­veo u Ri­san­skoj bol­ni­ci gdje su se bri­nu­li o me­ni, na če­mu sam im ja­ko za­hva­lan, jer ni­je­su ima­li oba­ve­zu da me pri­me", kazao je on.

Di­jan­sti­fi­ko­va­na mu je gan­gre­na na li­je­voj no­zi i po­sto­ji mo­guć­nost da uko­li­ko se na vri­je­me ne re­a­gu­je, osta­ne bez sto­pa­la, a on­da ni za dru­ge dje­lo­ve no­ge ni­je si­gu­r­no.

Osim ovog zdrav­stve­nog pro­ble­ma, kon­sta­to­van mu je i tromb, pa bi u slu­ča­ju da se on po­kre­ne po­sle­di­ce bi­le fa­tal­ne. 

"U bol­ni­ci su re­kli da mi tre­ba 1.300 eura da me ope­ri­šu i da bo­ra­vim kod njih dok se ne opo­ra­vim, jer ne­mam gdje da odem. Ne po­sto­ji mo­guć­nost da me ope­ri­šu bes­plat­no jer ne­mam knji­ži­cu " – po­ja­šnja­va Kru­ta.

Moli sve ko­ji že­le da mu po­mog­nu da ga kon­tak­ti­ra­ju  na broj te­le­fo­na 068 291 406.

Pri­sje­ća se da su nje­go­ve ne­vo­lje po­če­le pri­je pet go­di­na, ka­da je ot­krio da ima pro­ble­me sa no­gom. Zbog lo­šeg zdrav­stve­nog sta­nja mo­rao je da pre­sta­ne da ra­di na gra­đe­vi­na­ma.

"Ži­vio sam od dnev­ni­ce i pla­ćao stan ko­ji sam iz­najm­lji­vao na Ko­ni­ku. Me­đu­tim, ka­da sam ot­krio da sam bo­le­stan i ka­da su bo­lo­vi po­sta­li ne­pod­no­šlji­vi ni­je­sam mo­gao da ra­dim usljed če­ga sam vr­lo br­zo ostao bez nov­ca. Mo­rao sam da na­pu­stim stan i ta­ko sam za­vr­šio na uli­ci. Kad pa­da ki­ša sa­kri­jem se u ne­koj na­pu­šte­noj ba­ra­ci. Hra­nu mi da­ju pri­ja­te­lji, ali ne­ma­ju nov­ca da mi po­mog­nu oko li­je­če­nja. Sa­da mi no­vac za lje­ko­ve uglav­nom da­ju u ma­na­sti­ri­ma i cr­kva­ma, zna­ju me sve­šte­ni­ci, pa ili mi ku­pe ili da­ju da ku­pim ta­ble­te pro­tiv bo­lo­va ko­ji su uglav­nom ne­sno­šlji­vi",ob­ja­šnja­va Kru­ta.

Banka hrane je pomogla Gojku sa paketom osnovnih životnih namirnica i higijenskih sredsta ali to nije dovoljno. Ovom čovjeku treba pomoć institucija. Smještaj i liječenje su prioriteti.

Banka hrane Crne Gore  je o problemu Gojka Krute informisala Centar za socijalni rad Kotora i Podgorice, Ministarstvo rada i socijalne zaštite, Ministarstva zdravlja-Direktoratu za zdravstvenu zaštitu, Ombdusmana, NVO koje se bavi zaštitom  ljudskih prava.

Gojko pri­ča da mu ni­je ni­ma­lo pri­jat­no što  mo­ra da mo­li za po­moć, jer ima po­ro­di­cu – bra­ću i se­stre, i dje­cu ko­ju, ka­ko tvr­di, ni­je vi­dio od 2002. go­di­ne.

"Bra­ća i se­stre su mi na pri­mor­ju, oni ima­ju svo­je fa­mi­li­je. Biv­ša su­pru­ga je sa dje­com u Nik­ši­ću, kod nje­nih, i me­ni je one­mo­gu­će­no da odem da vi­dim si­no­ve. Po­red svih ko­je imam, ja sam ipak sam, te­ško obo­lio i ne­mam iz­laz osim da mo­lim pre­ko no­vi­na da mi ne­ko po­mog­ne. Stra­šno je sa­zna­nje da bih mo­gao osta­ti bez no­ge, i ova­ko te­žak ži­vot bi mi još gori", po­ža­lio se Kru­ta volonterima Banke hrane.