Pot­pred­sjed­nik De­mo­krat­ske par­ti­je so­ci­ja­li­sta (DPS) Sve­to­zar Ma­ro­vić le­tio je dr­žav­nim avi­o­nom za pri­vat­ne po­tre­be 1998. go­di­ne, u vri­je­me ka­da je Cr­na Go­ra bi­la u te­škoj so­ci­o­e­ko­nom­skoj si­tu­a­ci­ji. To je si­noć sa­op­štio ne­za­vi­sni pred­sjed­nič­ki kan­di­dat Mi­o­drag Le­kić, ko­ji je ob­ja­vio do­ku­ment na ko­me se vi­di ka­ko je Sve­to­zar Ma­ro­vić 21. ok­to­bra 1998. go­di­ne pri­vat­no le­tio za Mi­la­no, dr­žav­nim avi­o­nom. Po­sa­du te dr­žav­ne le­tje­li­ce či­ni­li su pi­lo­ti Ma­so­ni­čić, Po­po­vić i Bu­la­to­vić.

Kao svr­ha le­ta, na­vo­di se „pre­voz pred­sjed­ni­ka Skup­šti­ne Re­pu­bli­ke Cr­ne Go­re Sve­to­za­ra Ma­ro­vi­ća u pri­vat­nu po­sje­tu Ita­li­ji”.

– Svr­ha pu­to­va­nja je pri­vat­na po­sje­ta Ita­li­ji i od­la­zak bi bio je­dan dan ra­ni­je, 21. ok­to­bra 1998. go­di­ne, umje­sto 22. ok­to­bra 1998. go­di­ne – kon­sta­to­va­no je u do­ku­men­tu avio-he­li­kop­ter­ske jed­ni­ce Mi­ni­star­stva unu­tra­šnjih po­slo­va ta­da Re­pu­bli­ke Cr­ne Go­re, ko­ji je si­noć do­sta­vio ne­za­vi­sni pred­sjed­nič­ki kan­di­dat Mi­o­drag Le­kić, tvr­de­ći da je u pi­ta­nju do­kaz zlo­u­po­tre­be vr­ha vla­sti.

Po­dat­ke o le­tu u Ita­li­ju Mi­ni­star­stvu ino­stra­nih po­slo­va SR Ju­go­sla­vi­je, do­sta­vio je Dra­gan Po­po­vić, ta­da ru­ko­vo­di­lac avio-je­di­ni­ce Vla­de Re­pu­bli­ke Cr­ne Go­re.

Mi­o­drag Le­kić je re­kao da je Ma­ro­vić ve­li­ki put­nik i kli­jent jed­no­ga punk­ta u Mi­la­nu gdje je bi­la ma­ni­fe­sta­ci­ja ras­ip­ni­štva i bru­ke cr­no­gor­skim nov­cem.

– Evo vam svi le­to­vi Sve­to­za­ra Ma­ro­vi­ća pri­vat­ni sa dr­žav­nim avi­o­nom, ne da op­tu­žim te lju­de, ne­go da se gra­đa­ni­ma vra­ti no­vac – po­ru­čio je Le­kić.

U do­ku­men­ta­ci­ji MUP-a Re­pu­bli­ke Cr­ne Go­re na­vo­de se i broj­ni dru­gi le­to­vi Sve­to­za­ra Ma­ro­vi­ća dr­žav­nim avi­o­nom u Ita­li­ju, kon­kret­no u Mi­la­no, ko­ji je u Evro­pi pre­po­znat kao grad do­bre za­ba­ve i eks­klu­ziv­nog šo­pin­ga.

Kao tač­ke i vre­me­na pre­la­za­ka dr­ža­ne gra­ni­ce u od­la­sku na­vo­di se da je u pi­ta­nju let iz Ju­go­sla­vi­je ka Al­ba­ni­ji, u 6.25 uju­tru, a iz Al­ba­ni­je u Ita­li­ju, na aero­drom Li­na­te u Mi­la­nu, do­la­zak je pred­vi­đen u 7.30. S dru­ge stra­ne, ka­da osta­vi Ma­ro­vi­ća, avi­on je tre­ba­lo da ide u Bri­sel za Pod­go­ri­cu, da bi „pre­ba­cio dru­ge put­ni­ke”.

Pre­ma pla­nu le­ta, već 22. ok­to­bra u 20 ča­so­va dr­žav­ni avi­on sti­že iz Pod­go­ri­ce za Mi­la­no, i Ma­ro­vić se vra­ća ku­ći. On je ta­ko u pri­vat­noj po­sje­ti Ita­li­ji pro­veo sko­ro ci­je­li 21. ok­to­bar i 22. ok­to­bar, a pre­voz su pla­ti­li po­re­ski ob­ve­zni­ci.

U sko­ri­je vri­je­me, u apri­lu pro­šle go­di­ne, ob­ja­vlje­no je da su ita­li­jan­ski dr­ža­vlja­ni u ne­ko­li­ko na­vra­ta avi­o­nom Vla­de Cr­ne Go­re po na­lo­gu ta­da­šnjeg pot­pred­sjed­ni­ka Vla­de Sve­to­za­ra Ma­ro­vi­ća do­la­zi­li u Pod­go­ri­cu. Pre­ma po­da­ci­ma ko­je je Vla­da ob­ja­vi­la, Ma­ro­vić se iz po­sje­te Mi­la­nu u sep­tem­bru 2010. go­di­ne vra­tio u prat­nji se­dam sa­put­ni­ka. Pot­pred­sjed­nik DPS-a ta­ko se ni­je ni ustru­ča­vao da po­ša­lje dr­žav­ni avi­on po svo­je stra­ne pri­ja­te­lje.

Hr­vat­ski „Na­ci­o­nal” je 2001. go­di­ne pi­sao da Ma­ro­vić vo­li sku­po­cje­ne sa­to­ve, i da je če­sto mi­mo zna­nja par­la­men­ta i jav­no­sti Cr­ne Go­re pu­to­vao dr­žav­nim avi­o­nom u Mi­la­no.

Go­stu­ju­ći na TV „Vi­je­sti”, Mi­o­drag Le­kić je is­ta­kao da je pred­sjed­nik Cr­ne Go­re i pred­sjed­nič­ki kan­di­dat De­mo­krat­ske par­ti­je so­ci­ja­li­sta Fi­lip Vu­ja­no­vić do­bio spi­sak pri­pad­ni­ka ne­ka­da­šnje Dr­žav­ne bez­bjed­no­sti ko­ji su bi­li na spi­sku ma­fi­je.

– U Ri­mu je to­kom jed­ne po­sje­te Mi­la Đu­ka­no­vi­ća bio pri­su­tan i Bran­ko Pe­ro­vić. Ta­da­šnji am­ba­sa­dor u Be­o­gra­du Ri­kar­do Se­sa sa­op­štio je da je Fi­li­pu Vu­ja­no­vi­ću dao spi­sak pri­pad­ni­ka DB-a ko­ji su bi­li na spi­sku ma­fi­je – is­ta­kao je Le­kić.

Do­sta­vio je i do­ka­ze o to­me da je vrh cr­no­o­gor­ske vla­sti imu­ni­te­tom spa­ša­vao od od­go­vor­no­sti od­re­đe­ne lju­de.

– Oni su iz Vla­de sla­li po­tvr­de da je ne­ko ko je ta­mo (u Ita­li­ji) osum­nji­čen član Vla­de i da tra­ži imu­ni­tet. To je pe­ri­od ka­da je pre­mi­jer bio Vu­ja­no­vić – ka­zao je Le­kić.

Ne­gi­rao je da je švaj­car­skog bi­zni­sme­na Đe­rar­da Ku­o­ma po­ve­zao sa Đu­ka­no­vi­ćem. Po­no­vio je da Ku­o­ma ni­ka­da u ži­vo­tu ni­je sreo.

– Imao sam kri­tič­ki od­nos pre­ma toj stra­ni­ci gdje su se ne­ki obo­ga­ti­li a Cr­na Go­ra obru­ka­la. Do­ve­de­na je op­skur­na fi­gu­ra iz Sr­bi­je da lan­si­ra tu pri­ču o svje­do­če­nju Ku­o­ma. Ra­di se o ma­te­ri­ja­lu od 400 stra­na ko­ji se zo­ve „Is­tra­ga o Mi­lu Đu­ka­no­vi­ću, Mi­ro­sla­vu Iva­ni­še­vi­ću i osta­li­ma”. Da­kle, ra­di se o nji­ma, ni­ka­kve ve­ze ne­mam sa tim – pod­vu­kao je Le­kić.

Na­ja­vio je da će, ako bu­de iza­bran za pred­sjed­ni­ka, bi­ti auto­no­man a ne pro­du­že­na ru­ka par­ti­je. Kao bu­du­ći pred­sjed­nik dr­ža­ve sa­ra­đi­vao bi, ka­že, sa svim in­sti­tu­ci­ja­ma, upr­kos per­so­nal­noj od­boj­no­sti.

– Sa­ra­đi­vao bih i sa oni­ma ko­ji­ma u nor­mal­nim okol­no­sti­ma ne bih ni ru­ku pru­žio – pod­vu­kao je ne­za­vi­sni pred­sjed­nič­ki kan­di­dat.

Na­veo je da je uvi­jek bio za ne­za­vi­snu Cr­nu Go­ru, ali da mu do­đe mu­ka od to­ga što to tre­ba da ob­ja­šnja­va oni­ma ko­ji su de­set go­di­na pro­ga­nja­li sve ko­ji su se za­la­ga­li za tu ide­ju.

– Ni­je­am že­lio da uče­stvu­jem u stva­ra­nju pri­vat­ne dr­ža­ve Cr­ne Go­re. Ni­je­sam imao in­spi­ra­ci­ju da bu­dem u dru­štvu Mi­la Đu­ka­no­vi­ća i Sve­to­za­ra Ma­ro­vi­ća – za­klju­čio je Le­kić. 

Ne­mo­ral­na Fi­li­po­va po­li­ti­ka 

Le­kić se osvr­nuo i na to što ga je Vu­ja­no­vić pro­zvao da se iz­ja­sni o ge­no­ci­du u Sre­bre­ni­ci. Na­gla­sio je da se ta­mo do­go­dio zlo­čin, ge­no­cid i go­re od to­ga.

– Ka­ko ga ni­je sra­mo­ta da po­mi­nje Sre­bre­ni­cu a pred­stav­nik je par­ti­je ko­ja je bi­la u ko­a­li­ci­o­nom sa­ve­zu sa par­ti­jom iz Be­o­gra­da ko­ja je za to okri­vlje­na. Ka­ko ga ni­je sra­mo­ta da po­li­tič­ki tr­gu­je le­še­vi­ma, a bio je pred­stav­nik vla­sti ka­da je išlo go­ri­vo pre­ma Re­pu­bli­ci Srp­skoj. Mo­žda su tim go­ri­vom Ka­ra­dži­će­ve tru­pe ušle u Sre­bre­ni­cu. To sma­tram ne­mo­ral­nim – re­kao je on.

Ko­men­ta­ri­šu­ći do­sa­da­šnju Vu­ja­no­vi­će­vu po­li­ti­ku, tvr­di da je po­zi­ci­ja še­fa dr­ža­ve kom­pro­mi­to­va­na ve­li­kim bro­jem po­mi­lo­va­nja po­či­ni­la­ca kri­vič­nih dje­la, do­da­ju­ći da se tu mo­ra uve­sti red.

Le­kić se za­lo­žio za ne­za­sta­ri­je­va­nje kri­vič­nih dje­la or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la i ko­rup­ci­je, kao i za to da tu­ži­o­ci po od­la­sku sa funk­ci­je od­go­va­ra­ju ako su kr­ši­li ustav i za­ko­ne. 

NA­TO da se iz­vi­ni za zlo­či­ne 

Mi­o­drag Le­kić is­ti­če da se za­la­že da se pi­ta­nje ula­ska u NA­TO ri­je­ši na re­fe­ren­du­mu. Is­ta­kao je da će tra­ži­ti iz­vi­nje­nje Ali­jan­se za zlo­či­ne po­či­nje­ne to­kom bom­bar­do­va­nja SR Ju­go­sla­vi­je.

– Cr­na Go­ra tre­ba da je otvo­re­na pre­ma bez­bjed­no­snim si­ste­mi­ma. I Evrop­ska uni­ja pri­pre­ma si­stem od­bra­ne i o to­me tre­ba raz­mi­šlja­ti – po­ja­snio je on.

Go­vo­re­ći o pi­ta­nju Ko­so­va, za­pi­tao se za­što cr­no­gor­ska vlast pri­zna­nje ni­je uslo­vi­la rje­ša­va­njem sta­tu­sa Cr­no­go­ra­ca.

(Izvor:Dan)