Agencija, osnovana prije četiri godine, vodi sve baze podataka na kojima počiva kontola granica Evropske Unije. Novim rješenjima u suštini, agencija je zadužena da u narednom periodu stvori jedan veliki sistem koji će dovesti do toga da 2020 sve zemlje članice EU imaju pristup podacima ko je, sa kojim dokumentom i na kojem graničnom prelazu ušao u Evropsku Uniju.

Tome treba da prethodi umrežavanje postojećih informacionih sistema velikog opsega, prije svega Šengenskog informacionog sistema granične kontrole kao i ECRIS sistema, koji predstavlja bazu podataka o krivičnim dosijeima osoba koje nijesu građani Evropske Unije. U narednom periodu ECRIS bi trebalo da objedini podatke država članica i da ih učini dostupnim svakoj državi ponaosob.  

Džulijan King komesar za bezbjednost Unije, povodom novih rješenja, kazao je da Unija posjeduje širok spektar informacionih sistema koji predstavljaju najveću branu terorizmu kad je kontrola granica u pitanju. Ali te baze treba stalno dopunjavati  jer je sistem efikasan onoliko koliko su precizni podaci kojima raspolaže.

 Proširenjem nadležnosti Agencija za   operacionu kontrolu IT sistema širokog opsega (eu-LISA Agencija) će biti centar operativnog upravljanja Šengenskim informacionim Sistemom (SIS), Viznim informacionim sistemom (VIS) I Eurodac sistemom. Agencija je zadužena i za pripremu, stvaranje i upravljanje sa dva nova sistema Entry/Exit System (EES) i EU Travel information and Authorisation System (ETIAS), čije je uvođenje Evropska Komisija odobrila.

Kada se završi postupak zakonske regulative stvoriće se, u sklopu Agencije, evropski portal za pretraživanje, zajednička baza biometrijskih podataka koja će u svakom trenutku biti interaktivna i dostupna policiji i carini zemalja Evropske Unije. Agencija je zadužena i za stvaranje automatskih mehanizama kontrole podataka koji treba da osiguraju automatsku identifikaciju netačnih ili protivurječnih podataka. On će upozoravati zemlje članice koje su dostavilete podatke da ih izbrišu ili dopune.

Pored reforme postojećeg sistema iz januara prošle godine, kada je Evropska Komisija donijela odluku da u njega uključi otiske prstiju i građana zemalja koje nijesu članice Evropske Unije, Komisija je donijela odluku o nadogradnji ECRIS Sistema u centralizovnu bazu podataka koja će omogućiti brzu verifikaciju ukoliko bilo koja od zemalja članica posjeduje informacije o sudskim presudama protiv građana trećih zemalja.  Predloženom nadgradnjom ECRIS sistema biće lakše identifikovati osuđivane građane trećih zemalja jer će ECRIS sadržati njihova imena, adrese, otiske prstiju i fotografije (tamo gdje je moguće), što bi značajno trebalo da doprinese poboljšanju identifikacije onih koji nijesu građani Evropske Unije a u nju često putuju sa sumnjivim dokumentima.

Sve te najavljene promjene trebale bi da olakšaju borbu sa terorizmom i organizovanim kriminalom a da “organe reda” učini efikasnijim. Sve do 2020 godine kada Evropljani planiraju da će biti u mogućnosti da znaju ko je, kada, na kojem prelazu i sa kojim dokumentom ušao u Evropsku Uniju. Do tada, putujte u Evropu jer vas, izgleda, tamo već čekaju vaši otisci prstiju.