Li­der So­ci­ja­li­stič­ke na­rod­ne par­ti­je Sr­đan Mi­lić, ko­ji je si­noć na tri­bi­ni u Bi­je­lom Po­lju po pr­vi uče­stvo­vao na pred­iz­bor­noj kon­ven­ci­ji, po­zvao je sve svo­je čla­no­ve i sim­pa­ti­ze­re da u naj­ve­ćem mo­gu­ćem bro­ju iza­đu na pred­sjed­nič­ke iz­bo­re i da­ju glas Mi­o­dra­gu Le­ki­ću. Ob­ja­šnja­va­ju­ći raz­lo­ge zbog ko­jih tre­ba za­o­kru­ži­ti Le­ki­će­vo ime na gla­sač­kom li­sti­ću u ne­dje­lju, Mi­lić je re­kao da je to za­to što Cr­noj Go­ri tre­ba­ju slo­bo­da, prav­da, jed­na­kost i so­li­dar­nost – vri­jed­no­sti ko­je su po­sto­ja­le na ovim pro­sto­ri­ma u naj­ljep­šoj dr­ža­vi – SFRJ.

– Le­ki­će­va lič­na kar­ta ni­je da po­zi­va pen­zi­o­ne­re da ga gla­sa­ju a da im pri­je to­ga ot­me osam i po pen­zi­ja. Nje­go­va lič­na kar­ta ni­je­su ni za­tvo­re­ni ko­lek­ti­vi u Cr­noj Go­ri. Po­sto­je i pa­ra­dok­si u ovoj kam­pa­nji. Pr­vi je da ne­ko pi­ta Le­ki­ća gdje je bio je­dan dan a da ne od­go­va­ra šta je on ra­dio de­set go­di­na. Dru­gi pa­ra­doks je da smo 21. ma­ja 2006. go­di­ne do­bi­li noć ko­ja je mo­žda sku­plja od vi­je­ka. Ali sa­mo za kri­mi­nal­ce i one ko­ji su bi­li s dru­ge stra­ne za­ko­na, jer je stvo­re­na pri­vat­na dr­ža­va. A tre­ći pa­ra­doks je ono što sam pri­je ne­ko­li­ko da­na re­kao Šte­fa­nu Fi­leu: da ću ja ko­ji sam ta­da gla­sao pro­tiv pri­vat­ne dr­ža­ve Cr­ne Go­re da­nas da ura­dim sve da se iz­gra­de slo­bod­ne i ne­za­vi­sne in­sti­tu­ci­je i da bu­de­mo jed­na­ki svi pred za­ko­nom. I da ne do­zvo­li­mo dis­kri­mi­na­ci­ju ni­jed­nog čo­vje­ka, bez ob­zi­ra na nje­go­vu na­ci­o­nal­nu, vjer­sku ili po­li­tič­ku pri­pad­nost. To je mi­si­ja Mi­o­dra­ga Le­ki­ća – po­ru­čio je Mi­lić.

Mi­lić je do­dao da Cr­na Go­ra se­bi ne smi­je do­zvo­li­ti u šest-se­dam go­di­na da dva pu­ta po­no­vi istu gre­šku.

Pred­sjed­nik No­ve srp­ske de­mo­kra­ti­je i funk­ci­o­ner De­mo­krat­skog fron­ta An­dri­ja Man­dić is­ta­kao je da iza Le­ki­ća sto­je svi re­le­vant­ni par­la­men­tar­ni su­bjek­ti, in­te­lek­tu­al­ci, ra­zna gra­đan­ska i stru­kov­na udru­že­nja, nje­go­va po­ro­di­ca i kraj, kao i Cr­na Go­ra.

– Po­o­dav­no sam oče­ki­vao i pri­želj­ki­vao da Le­kić bu­de pred­sjed­nič­ki kan­di­dat. Mi ga već go­di­na­ma pri­zi­va­mo, ohra­bru­je­mo i po­ne­kad smo mo­li­li da bu­de pred­sjed­nič­ki kan­di­dat. To smo ra­di­li jer mu vje­ru­je­mo. On je čo­vjek či­ji se po­li­tič­ki i dru­gi sta­vo­vi zna­ju go­di­na­ma. Mi cr­no­gor­ski Sr­bi zna­mo da je Cr­no­go­rac Le­kić pod­jed­na­ko bli­zak i na­ma i crn­ogor­skim Bo­šnja­ci­ma i Mu­sli­ma­ni­ma, i Al­ban­ci­ma, i Hr­va­ti­ma. Svim ča­snim i po­šte­nim lju­di­ma ko­ji ne že­le da bu­du po­ni­že­ni, da bu­du zga­že­ni i mal­tre­ti­ra­ni od bi­lo ko­je vla­sti – is­ta­kao je Man­dić, do­da­ju­ći da ta­kav je­dan čo­vjek na naj­od­go­vor­ni­joj funk­ci­ji u Cr­noj Go­ri mo­že da ra­di u in­te­re­su svih gra­đa­na i na­ro­da.

Man­dić je re­kao da je „Fi­lip Vu­ja­no­vić čo­vjek ko­jem se ne mo­že vje­ro­va­ti i da ni­je ta­ko be­za­zlen iako ga nje­go­vi naj­bli­ži sa­rad­ni­ci zo­vu `čaj od nane`”.

– Ras­tje­ri­vao je pa­ra­sto­se po Cr­noj Go­ri, skla­pao i za­klju­či­vao štet­ne i kom­pro­mi­tu­ju­će ugo­vo­re ko­ji­ma je uni­šte­na cr­no­gor­ska eko­no­mi­ja i za­dat smrt­ni uda­rac KAP-u. Vu­ja­no­vić je u ve­za­ma sa or­ga­ni­zo­va­nim kri­mi­na­lom, sa ma­lo raz­li­ka od svo­ga pred­sjed­ni­ka DPS-a. Sa­mo pri­mjer iz 2001. go­di­ne, kad je kon­sti­tu­i­san an­ket­ni od­bor, iz­vje­sni vi­so­ki funk­ci­o­ner dr­žav­ne bez­bjed­no­sti Ka­lu­đe­ro­vić dao je iz­ja­vu gdje je vr­lo pre­ci­zno opi­sao ulo­gu Vu­ja­no­vi­ća u us­po­sta­vlja­nju šver­cer­skog pred­u­ze­ća MDT – is­ta­kao je Man­dić, do­da­ju­ći da je Ka­lu­đe­ro­vić tom pri­li­kom opi­sao ulo­gu Vu­ja­no­vi­ća, Mi­la Đu­ka­no­vi­ća i Vu­ka­ši­na Ma­raš i da je u tim šver­cer­skim po­slo­vi­ma je­dan od ključ­nih lju­di bio baš Vu­ja­no­vić.

Pred­sjed­nič­ki kan­di­dat Mi­o­drag Le­kić oci­je­nio je da je kri­za Cr­ne Go­re du­bo­ka – mo­ral­na, po­li­tič­ka, eko­nom­ska i ustav­na.

Le­kić je na­gla­sio da je to­kom kam­pa­nje po­ku­šao da vo­di ci­vi­li­zo­van di­ja­log i uti­če na rje­ša­va­nje pro­ble­ma, ali ni­je na­i­šao na ra­zu­mi­je­va­nje u pro­tiv­nič­koj stra­ni.

– Že­lio sam da kam­pa­nja bu­de tre­nu­tak isti­ne i di­ja­lo­ga. To se ni­je ostva­ri­lo. Umje­sto da se go­vo­ri o kri­zi, pro­tiv­kan­di­dat je po­na­vljao re­fe­ren­dum, re­fe­ren­dum i sve vri­je­me se kri­je iza pa­tri­o­ti­zma. U svi­je­tu se pa­tri­o­ti­zam po­mje­ra na prav­ni i eko­nom­ski pa­tri­o­ti­zam, a ov­dje je pa­tri­o­ti­zam po­sled­nja par­tij­ska li­ni­ja i po­če­tak isto­ri­je – ka­zao je Le­kić, do­da­ju­ći da se ne­će mno­go osvr­ta­ti na Fi­li­pa Vu­ja­no­vi­ća, uz opa­sku da mu po­sled­njih da­na u po­moć pri­ska­ču mno­gi čla­no­vi nje­go­vog pro­pa­gand­nog ti­ma.

– Ta­ko se i ovaj mla­đa­ni Igor Luk­šić po­ja­vio sa ne­kom du­hov­nom me­ta­fo­rom o ka­fi „ja­kobs”. Ja mu po­ru­ču­jem da ću nje­go­vu po­ru­ku pri­hva­t­i­ti on­da kad je je­da­na­est pu­ta po­no­vi. Kao što je je­da­na­est pu­ta upla­ći­vao Pr­voj ban­ci no­vac. Osta­će u isto­ri­ji za­pam­ćen po pro­ble­ma­tič­noj upla­ti to­li­ko pu­ta ko­ja će jed­nog da­na bi­ti pred­met isto­ri­je i tu­ži­la­čkih spi­sa.

Le­kić je do­dao da ima plan i ide­je ko­je su vr­lo pre­ci­zne i da će bi­ti auto­no­man pred­sjed­nik i da će se bo­ri­ti za Ustav, za­kon, za iz­mi­ri­nje u Cr­noj Go­ri. Po­ru­čio je da iz­bo­ri u ne­dje­lju ni­je­su kon­fron­ta­ci­ja Mi­o­dra­ga Le­ki­ća i Fi­li­pa Vu­ja­no­vi­ća, „već kon­fron­ta­ci­ja dvi­je Cr­ne Go­re – da li da ide pu­tem kri­mi­na­la, van prav­nog po­ret­ka, ili prav­ne dr­ža­ve i ci­vi­li­zo­va­nih na­ro­da”.

Na tri­bi­ni su go­vo­ri­li i Slav­ko Fu­štić, Bran­ko Haj­du­ko­vić, Va­so Ćet­ko­vić, Ro­san­da Pe­ko­vić, Av­do Gor­če­vić, Ri­fat Ve­sko­vić, Mu­rat Fran­ca, Je­li­sa­va Ka­le­zić i Bran­ka Bo­šnjak.

(Izvor:Dan)