O pristupanju EU i dalje se formalno govori kao pojedinačnom procesu svake zemlje ponaosob, na osnovu rezultata usvajanja EU standarda, a pošto pristupanje nije prioritet na agendi Junkerove komisije, o tom se procesu posebno nije ni diskutovalo, osim na nivou politike “otvorenih vrata”, te političkih deklaracija, kaže za Kodex Gordana Đurović, bivša Ministarka za evropske integracije i profesorica na Ekonomskom Fakultetu Univerziteta Crne Gore.

"U Trstu se govorilo o međusobnoj ekonomskoj harmonizaciji regiona sa pogledom na EU standarde - kako da se tržište ZB6 od 18,5 miliona stanovnika brže priprema za funkcionisanje na EU tržištu od preko 500 miliona. Dakle, pristup je definitivno regionalan, a ne pojedinačan, ali ovdje i nije riječ o pristupanju EU već o boljoj povezanosti i konkurentnosti regiona koji ima evropsku perspektivu. U tom kontekstu inicijativa Berlinskog procesa je pozitivna i svaka zemlja kalkuliše da je u tom procesu neto korisnica određenih sredstava za brži razvoj", kaže Đurović za Kodex.

Regionu je u interesu, smatra Đurović, da ne ostane samo tržište korisnika EU proizvoda, već da bude i tržište proizvođača i pružaoca usluga – stoga je logično da  se zemlje moraju  bolje infrastrukturno uvezati, da se omogući slobodan protok roba, usluga, rada i kapitala preko nacionalnih granica, da se unaprijedi ambijent za investicije i poslovanje u susjedstvu, te da se čuje glas biznisa i biznis asocijacija, civilnog društva i mladih.

"Za projekat međusobne regionalne harmonizacije ZB6, Unija  je kroz mehanizam Berlinskog procesa prije četiri godine ponudila milijardu eura bespovratnih sredstava za tzv. bankabilne projekte energetskih i transportnih mreža regiona (Agenda povezanosti). Važno je spomenuti i osnovna pravila: svaki grant, koji ima prekogranični efekat,  prati kredit neke od evropskih banaka, tako da svaki predloženi i odobreni projekat mora istovremeno biti “interesantan” i  nekoj od uključenih evropskih banaka; bez njihovog zelenog svijetla nema ni granta, čak i kada je to nekoj zemlji posebno važno za njenu sopstvenu razvojnu agendu. To su uslovi i odnose se na usaglašene balkanske koridore i rute, i energetske mreže", konstatije Đurović.

Zemlje su to sa optimizmom prihvatile, formirale Nacionalne investicione komisije, pripremile ambiciozne, metodološki usaglašene jedinstvene liste projekata sa predlogom energetskih, transportnih, ekoloških i projekata iz oblasti socijalne sfere. Na svakom sljedećem samitu (Beč, Pariz, Trst) odobravan je dio te obećane milijarde, kroz Zapadnobalkanski investicioni okvir (WBIF). Za projekte infrastrukture odobreno je do sada više od 500 miliona granta, gdje je Crna Gora participirala sa dva projekta na samitu u Beču (energetsko uvezivanje 25 mil € granta i rekonstrukcija pruge 20 mil € granta).

Na samitu u Parizu participirali smo samo u okviru regionalnih grantova energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije, a nismo se našli ni na zvaničnoj listi odobrenih projekata na Agendi povezanosti uTrstu. Ipak, možemo se prepoznati u Mehanizmu  za razvoj i inovacije preduzeća ZB (48 mil €), a očekujemo da bude podržan i naš predlog za osnivanje Međunarodnog insituta za razvoj održivih tehnologija “Nauka za mir”. U međuvremenu dobili smo nekoliko projekata tehničke podrške za pripremu projektne dokumentacije i sprovođenje takozvanih “mekih mjera”, tako da se naše ukupno učešće u ovoj evropskoj milijardi , sve u svemu, kreće koliko i naše učešće u regionalnom BDP-u, a to je do  6%.

"Samit u Trstu, kao dio Berlinskog procesa, afirmisao je regionalnu saradnju, dijalog, ekonomske reforme, posebno infrastrukturne projekte u okviru energetskih i transportnih mreža. S obzirom da govorimo o dodatnom podsticaju za ekonomski razvoj, ne možemo konstatovati da je usporio put ka EU, naprotiv, može ga ubrzati. A to će zavisiti od svake zemlje pojedinačno. Npr. ako pogledate naše obaveze u pregovorima sa EU, mjerila za zatvaranje poglavlja transporta, energetike, tranevropskih mreža, slobodnog protoka roba i dr., Berlinski proces (infrastrukturni projekti, harmonizacija propisa i procedura, ukidanje barijera, Ugovor o transportnoj zajednici, kao i Energetska zajednica) pomaže da ih lakše ostvarimo. Zato je Berllinski proces u biti veoma pozitivan, iako ga ponekad doživljavamo više  kao regionalnu, a ne nacionalnu “šargarepu” na putu ka EU. Da zaključimo pragmatično kao  ekonomisti, bez direktnog vezivanja za neki potencijalni sporovozni  balkanski  konvoj  - šargarepe su šargarepe, čak i kad ih zovu regionalne", konstatuje Gordana Đurović.

Crna Gora je, kaže Đurović, poznata po svojoj pozitivnoj ulozi u jačanju dobrosusjedskih odnosa i regionalne saradnje. Davno je to EU posebno istakla, još u tački 72 zaključaka sa  Evropskog samita u junu 2000. godine u Santa Marija de Fieri, i od tada je to redovno ponavljala u svim izvještajima. 

Zato je Crna Gora, posebno u političkom i bezbjednosnom kontekstu, uvijek za regionalne inicijative. Međutim, što se tiče dinamike integracija, “lopta” je u domaćem dvorištu, i od nas prevashodno zavisi, kojom ćemo dinamikom ići prema EU u narednom periodu (druga “petoljetka” je počela).  Naš je cilj unutrašnja spremnost, a za to treba još dosta posla.

"Najviše pažnje javnosti svakako je išlo prema usvojenom Višegodišanjem akcionom planu za stvaranje Regionalne ekonomske zone ZB6. Ovaj akcioni plan nema novi pravni osnov, već ga crpi iz međunarodnog ugovora CEFTA 2006 i svih njegovih protokola (i onih koji se još uvijek godinama pregovaraju), kao i Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU (koje inače sprovodi svaka zemlja regiona, usvajajući EU standarde, kao svoju preuzetu obavezu). Tu je i Strategija JIE 2020. Tako da je ovaj akcioni plan inovirani miks već prethodno zacrtanih planova, sa ambicijom jačanja regionalne ekonomske integracije na putu ka EU (trgovinska liberaliizacija/integracija, regionalni investicioni prostor za biznis, regionalna mobilnost - svih faktora, kom je dodata i evropska digitalna integraciona agenda, koju posebno promoviše predsjedavajuća Estonija (dio našeg sna o lako dostupnim e-uslugama i besplatnom romingu)", poručuje Đurović.

Sve mjere treba sprovoditi u periodu 2017.-2020., a neke će se produžiti i do 2023. godine.  S obzirom na vremenski horizont – postavlja se pitanje, koga će do 2023. godine ovaj plan obuhvatati, tj. ima li tu ikakvog EU članstva u perspektivi (bar za neke od ZB6)? U pojašnjenju razloga nastanka ovog dokumenta, navodi se usporavanje konvergencije prema EU prosjeku, te se teži ubrzanju regionalnog sustizanja EU prosjeka, ili bar zaustavljanja jaza u ekonomskom zaostajanju. To je činjenica. Ali svaku zemlju pojedinačno, prvenstveno interesuje sopstveni prosjek u odnosu na EU, a ne regionalni.

Pošto govorimo o pojedinačnim državama, logično je da nas interesuje “naš” prosjek. Ako bi težili samo regionalnom prosjeku i regionalnoj ocjeni napretka, vjerovatno bi se moglo govoriti o zamoru od “sustizanja EU standarda” i zapadanja u balkansku reformsku uranilovku. Ako bi poruka EU bila čitana kao “regionalni konvoj na putu ka EU”, svakako da bi to bilo negativno prihvaćeno od zemalja koje su duboko u integracionom procesu i koje nemaju političkih barijera integracijama, a tu svakako mislim na našu zemlju, poručuje Đurović u svom osvrtu na samit u Trstu.