„Postoje određeni politički momenti koji nekad negativno utiču. Na primjer, kad su prošle godine gorela Bosna i Hercegovina i Hrvatska Ministarstvo za vanredne situacije je nudilo pomoć, dok su navedene države to odbile, rekavši da će se same snaći. U ovom trenutku za požare, na primjer, u Bosni i Hercegovini oni žele da iskoriste vojne helikoptere i helikoptere UN i zasad se nisu obraćale za pomoć“, rekao je Vlasenko Sputnjiku.

Članice NATO-a Crna Gora i Hrvatska, u kojim posebno bjesne požari, mogu poslati samo nekoliko aviona Canadair, Airtractor i helikoptere vojske i policije.

„Kada su 2012. godine gorjele Srbija i BiH ovdje na aerodrom u Nišu iz Rusije su stigli Il-76, Be-200 i Ka-32. Oni su stigli brzo, bukvalno za par dana, naravno, na zahtjev lokalnih vlasti“, naveo je direktor Centra.

Po njegovim riječima, humanitarni centar svakog dana dobija informacije od Nacionalnog centra za krizne situacije MVS Rusije o situaciji u regionu. Informacije se zatim šalju u sektor za vanredne situacije MUP-a Srbije. Sa drugim državama regiona ne postoji međudržavni sporazum o saradnji pri vanrednim situacijama.    

„Naš centar predlaže svim tim državama da potpišu radni protokol — pojednostavljeni dokument koji bi omogućio da se makar operativno razmjenjuju informacije. Nažalost, nemamo napretka. Pitanje politizacije negativno utiče na to, a za požare nema administrativnih prepreka. On se širi i Srbijom i Bosnom i Hrvatskom, ali realno postoje administrativne prepreke“, naglasio je Vlasenko.    

Situacija sa požarima na crnogorskom primorju je teška, pa je zatražena i pomoć EU.

Navodi se da su predsednici opština Herceg Novi, Kotor i Tivat uputili zahtev premijeru Dušku Markoviću i Ministarstvu unutrašnjih poslova za hitan angažman avijacije u gašenju požara na Luštici, ocjenjujući da je situacija alarmantna i da treba tražiti pomoć iz regiona