Či­nje­ni­ca da je Ape­la­ci­o­ni sud u Pod­go­ri­ci u po­sled­njih ne­ko­li­ko go­di­na uki­nuo ili pre­i­na­čio ve­li­ki broj pre­su­da ni­žih su­do­va raz­log je zbog ko­jeg pred­stav­ni­ci opo­zi­ci­je u par­la­men­tar­nim od­bo­ri­ma tra­že da se hit­no sa­slu­ša­ju Ve­sna Me­de­ni­ca i Ran­ka Ča­ra­pić. Sa nji­ma se ne­dav­no slo­žio i mi­ni­star prav­de Du­ško Mar­ko­vić, ko­ji je i na­ja­vio utvr­đi­va­nje od­go­vor­no­sti za če­sto uki­da­nje pre­su­da u ozbilj­nim i te­škim pred­me­ti­ma or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la i ko­rup­ci­je.

Ape­la­ci­o­ni sud je pri­je ne­ko­li­ko da­na uki­nuo osu­đu­ju­ću pre­su­du op­tu­že­ni­ma u afe­ri „Za­va­la” i pred­met vra­tio na po­nov­no su­đe­nje, a u obra­zlo­že­nju ukid­nog rje­še­nja, iz­me­đu osta­log, na­vo­di se „da je pr­vo­ste­pe­na pre­su­da ne­ra­zu­mlji­va, jer se ne zna ko­ji je za­kon pri­mi­je­njen”.

Zbog zlo­u­po­tre­be slu­žbe­nog po­lo­ža­ja, su­di­ja spe­ci­jal­nog su­da Va­len­ti­na Pa­vli­čić, u ju­nu pro­šle go­di­ne, osu­di­la je biv­šeg pot­pred­sjed­ni­ka op­šti­ne Dra­ga­na Ma­ro­vi­ća na če­ti­ri go­di­ne za­tvo­ra. Zbog istog kri­vič­nog dje­la, Raj­ko Ku­lja­ča, biv­ši gra­do­na­čel­nik Bu­dve, osu­đen je na pet go­di­na. Pod­sje­ti­će­mo da je Ape­la­ci­o­ni sud ne­dav­no, zbog bit­ne po­vre­de od­re­da­ba kri­vič­nog po­stup­ka, uki­nuo pr­vo­ste­pe­nu pre­su­du Vi­šeg su­da u Bi­je­lom Po­lju, ko­jom su op­tu­že­ni Dar­ko Ša­rić i Jo­vi­ca Lon­čar osu­đe­ni za kri­vič­no dje­lo pra­nja nov­ca. Sud je ta­da Ša­ri­ća oslo­bo­dio op­tu­žbe da je iz­vr­šio kri­vič­no dje­lo stva­ra­nje kri­mi­nal­ne or­ga­ni­za­ci­je, jer ovo dje­lo u vri­je­me iz­vr­še­nja ni­je bi­lo za­kon­ski pred­vi­đe­no. Od­lu­kom Vi­šeg su­da u Bi­je­lom Po­lju, u ma­ju pro­šle go­di­ne, Ša­rić i Lon­čar su za pra­nje nov­ca osu­đe­ni na osam, od­no­sno šest go­di­na za­tvo­ra. Pri­mje­ri „do­brog ra­da” pra­vo­sud­nih or­ga­na su i uki­nu­te pre­su­de za ubi­stvo Du­ška Jo­va­no­vi­ća, glav­nog i od­go­vor­nog ured­ni­ka „Da­na”, Sla­vo­lju­ba Šće­ki­ća, po­li­cij­skog in­spek­to­ra, po­tom pre­su­da u slu­ča­ju „Mo­rinj”, kao i pre­su­da op­tu­že­ni­ma za šverc 2,5 to­na ma­ri­hu­a­ne u pred­me­tu „Go­lu­bo­vi”.

Po­sla­nik De­mo­krat­skog fron­ta Ne­boj­ša Me­do­je­vić tvr­di da je o ovim slu­ča­je­vi­ma neo­p­hod­no sa­slu­ša­ti pred­sjed­ni­ka Vr­hov­nog su­da Ve­snu Me­de­ni­cu i vr­hov­nog dr­žav­nog tu­ži­o­ca Ran­ku Ča­ra­pić. Me­do­je­vić isto­vre­me­no ocje­nju­je i da su re­ži­mu po­treb­ne ne­kva­li­tet­ne su­di­je, ko­je će do­no­si­ti ne­kva­li­tet­ne pre­su­de.

– Po­je­di­ni po­li­ti­ča­ri stra­hu­ju da bi kva­li­tet­ni­je tu­ži­la­štvo i pra­vo­su­đe kre­nu­lo da hap­si vi­so­ke pred­stav­ni­ke DPS-a, cr­no­gor­ske taj­ku­ne i kri­mi­nal­ce po­ve­za­ne sa nji­ma. Sto­ga je DPS-u va­žno da u pra­vo­su­đu osta­ne sve isto i ni­šta se ne mi­je­nja. I mu tu ne mo­že­mo ni­šta sve dok ne pro­mi­je­ni­mo vlast, a i ta­da će pro­ces opo­rav­ka cr­no­gor­skog pra­vo­su­đa bi­ti ve­o­ma dug i mu­ko­tr­pan. Zah­ti­je­va­će kar­di­nal­ne pro­mje­ne i re­zo­ve, lu­stra­ci­ju tu­ži­o­ca i re­i­zbor su­di­ja, ka­ko bi do­šli do ka­drov­ske struk­tu­re ko­ja bi ko­nač­no gra­đa­ni­ma vra­ti­la po­vje­re­nje u te in­sti­tu­ci­je – ka­zao je Me­do­je­vić.

On tvr­di da u pra­vo­su­đu po­sto­je i kla­nov­ske po­dje­le i to: na klan ko­jim ru­ko­vo­di Mi­lo Đu­ka­no­vić, pre­ko Me­de­ni­ce, dok je dru­gi klan SDP ko­ji po­ku­ša­va da svoj uti­caj is­po­lji pre­ko tu­ži­la­štva. Ta­ko­đe, ve­li­ki uti­caj, po nje­mu, ima­ju i kla­nov­sko-po­ro­dič­ni od­no­si.

– Su­pru­ga pred­sjed­ni­ka Cr­ne Go­re u pot­pu­no­sti kon­tro­li­še i za­dr­ža­va auto­no­mi­ju u Ape­la­ci­o­nom su­du, ta­ko da Me­de­ni­ca u toj hi­je­rar­hi­ji sko­ro ni­šta ne mo­že da ura­di. U pri­log to­me svje­do­či i či­nje­ni­ca da na sjed­ni­ca­ma Sud­skog sa­vje­ta vr­lo če­sto do­la­zi do oštre kon­fr­on­ta­ci­je sa vr­lo te­škim ne­a­ka­dem­skim op­tu­žba­ma iz­me­đu Vu­ja­no­vi­će­ve i Me­de­ni­ce – is­ti­če Me­do­je­vić.

On na­vo­di da uti­caj na pra­vo­su­đe is­po­lja­va i ANB, ko­ji pre­ko svo­jih do­si­jea kon­tro­li­še od­re­đe­ne su­di­je, kao i or­ga­ni­zo­va­ni kri­mi­nal i taj­ku­ni ko­ji na svom plat­nom spi­sku ima­ju po­je­di­ne su­di­je i ključ­ne lju­de u pra­vo­su­đu.

– Sve je to me­ta­sta­zi­ra­lo i ne mo­že se pro­mi­je­ni­ti dok ne do­đe do pro­mje­ne vla­sti. Oni su za­ce­men­ti­ra­li svo­je od­no­se i tre­nut­no se me­đu­sob­no nad­gor­nja­va­ju, pra­ve od­re­đe­ne do­go­vo­re ta­ko da ni­kad ne zna­te da li je su­di­ja pri­li­kom pi­sa­nja osu­đu­ju­će pre­su­de na­mjer­no na­pra­vi­la gre­šku – da bi se za­do­vo­lji­la me­đu­na­rod­na za­jed­ni­ca i ta­kva pre­su­da ušla u evi­den­ci­ju, a kad sve to pro­đe da Ape­la­ci­o­ni sud po­ni­šti ta­kvu pre­su­du – sma­tra Me­do­je­vić.

Član Od­bo­ra za po­li­tič­ki si­stem, pra­vo­su­đe i upra­vu De­mo­krat­skog fron­ta Sla­ven Ra­du­no­vić je ka­zao da će in­si­sti­ra­ti na sa­slu­ša­nju Me­de­ni­ce i Ča­ra­pi­će­ve ka­ko bi se is­pi­tao cje­lo­ku­pan si­stem pra­vo­su­đa, ko­ji oči­gled­no ne funk­ci­o­ni­še ka­ko tre­ba.

– Sma­tram da ni­jed­na od njih ne­će ima­ti ni­šta pro­tiv da nam od­go­vo­ri na pi­ta­nja u ve­zi sa ovim pre­su­da­ma. Ne­lo­gič­no je da spe­ci­jal­ni sud na osno­vu istih do­ka­za do­ne­se jed­nu, a Ape­la­ci­o­ni su­prot­nu pre­su­du. Oči­gled­no je da ne­ko po­gre­šno ra­di i tre­ba utvr­di­ti ko je u pi­ta­nju – ka­že Ra­du­no­vić.

Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, neo­p­hod­no je ci­je­li slu­čaj is­pi­ta­ti od po­čet­ka, po­čev od po­li­ci­je ko­ja je za­du­že­na za pri­ku­plja­nje do­ka­za, pre­ko tu­ži­la­štva ko­je for­mi­ra op­tu­žni­cu, pa do su­da ko­ji je po­sled­nji u tom ni­zu.

– Cje­lo­ku­pan si­stem se mo­ra de­talj­no is­pi­ta­ti jer se gra­đa­ni ne mo­gu bez­bjed­no osje­ća­ti u si­tu­a­ci­ja­ma ka­da im se su­di za bi­lo ko­je dje­lo. Oči­gled­no je da ne­što ne šti­ma i ne znam da li je u pi­ta­nju ne­do­sta­tak kva­li­tet­nog ka­da­ra ili, pak, ne­što dru­go. U sva­kom slu­ča­ju, tre­ba­lo an­ga­žo­va­ti eks­per­te sa stra­ne ko­ji bi ana­li­zi­ra­li rad pra­vo­su­đa i na­kon to­ga nam sa­vje­to­va­li šta da­lje – is­ta­kao je Ra­du­no­vić.

Uki­nu­ta sva­ka dru­ga pre­su­da 

Pred­sjed­nik Ape­la­ci­o­nog su­da Sve­tla­na Vu­ja­no­vić ne­dav­no je iz­ja­vi­la da je kod tog su­da u ra­du bi­lo 39 spe­ci­jal­nih pred­me­ta i da je od 30 ri­je­še­nih 12 uki­nu­to, što je oko 40 od­sto, kao i još če­ti­ri dje­li­mič­no uki­nu­te od­lu­ke.

– U uki­nu­tom di­je­lu one se ja­vlja­ju kao no­vi pred­met što bi zna­či­lo 16 pred­me­ta od 30, a to je 53 od­sto i taj po­da­tak i te ka­ko za­bri­nja­va i iz­i­sku­je te­melj­nu ana­li­zu – po­ja­sni­la je Vu­ja­no­vi­će­va.

 Ne­do­pu­sti­vi pro­pu­sti

 Advo­kat Ve­se­lin Ra­du­lo­vić ocje­nju­je da uče­sta­lost uki­da­nja i pre­i­na­ča­va­nja pre­su­da spe­ci­jal­nog su­da po­no­vo ak­tu­e­li­zu­je di­le­mu da li se ra­di o ne­zna­nju ili ko­rup­ci­ji.

– U za­vi­sno­sti od raz­lo­ga za ta­kve od­lu­ke, ne­zna­nje ili ko­rup­ci­ju tre­ba tra­ži­ti u tu­ži­la­štvu ili u su­du. S ob­zi­rom na to da se gre­ške su­vi­še če­sto de­ša­va­ju u ve­o­ma bit­nim pred­me­ti­ma ne mo­že se go­vo­ri­ti o ne­zna­nju na ni­vou spe­ci­jal­nog tu­ži­la­štva ili spe­ci­jal­nog su­da. Ovo po­seb­no ka­da ima­mo u vi­du da se če­sto ra­di o pro­pu­sti­ma ko­ji su ne­do­pu­sti­vi i na ni­žim ni­vo­i­ma tu­ži­la­štva i su­da. Pri­mje­ra ra­di, ako tu­ži­lac sta­vi na te­ret kri­vič­no dje­lo ko­ga ni­je bi­lo u za­ko­nu u vri­je­me iz­vr­še­nja ili ako ne zna da u op­tu­žni­ci na­ve­de sva­ki ele­me­nat bi­ća kri­vič­nog dje­la ko­je ne­ko­me sta­vlja na te­ret, on­da se ne mo­že go­vo­ri­ti o ta­kvoj ko­li­či­ni ne­zna­nja u spe­ci­jal­nom tu­ži­la­štvu, već o ne­čem sa­svim dru­gom – tvr­di on, do­da­ju­ći ka­ko je oči­gled­no da ne po­sto­ji vo­lja za bor­bu pro­tiv ko­rup­ci­je na vi­so­kom ni­vou i da su oprav­da­ne sum­nje da su tu­ži­la­štvo i sud za­ro­blje­ni u mre­ži ko­rup­ci­je.

(Izvor:Dan)