Do sada zvanični Brisel to je tolerisao, iako je Crna Gora, kasnije i južna srpska pokrajina Kosovo, uvela euro u platni sistem jednostrano, pišu beogradske Novosti. Međutim, bliži se datum kada će biti otvoreno pregovaračko poglavlje "Ekonomska i monetarna politika", pa se nameće pitanje hoće li euro opstati kao valuta u Crnoj Gori.

A najave su da bi to poglavlje moglo biti otvoreno do kraja ove kalendarske godine. I obaveza je u toj poziciji dijaloga sa Evropskom unijom da se razriješi pitanje korišćenja eura, pišu Večernje novosti. 

Podsjećamo da je iz monetarne vlasti više puta ocijenjeno da skoro ne postoji mogućnost da državi bude upućen zahtjev da se euro ukine kao zvanično sredstvo plaćanja.

Saopštavano je i to da bi u slučaju napuštanja eura posljedice bile mnogostruke kada je riječ o inflaciji, fiskalnim disbalansima, cvjetanju sive ekonomije, smanjenju stranih direktnih investicija. I Evropska komisija u izvještajima navodila je koje su obaveze Crne Gore. 

“Crna Gora je rekla da će težiti da ispuni kriterijume za približavanje eurozoni, da je saglasna da će pitanje korišćenja eura riješiti tokom pristupnih pregovora”, navedeno je u jednom od ranijih izveštaja Evropske komisije. 

A pravila su veoma precizna.

Da bi jedna zemlja mogla da koristi euro kao svoju valutu mora biti članica Evropske unije. Osim toga, da striktno mora poštovati Mastrihtski ugovor koji je jasan u dijelu budžetskog deficita koji ne smije biti veći od tri odsto, kao i dijelu javnog duga koji ne smije prelaziti 60 odsto bruto domaćeg proizvoda. 

Međutim, ako se ima u vidu sadašnji nivo duga, Crna Gora ne ispunjava ta dva, ključna uslova. Na kraju juna dug je bio skoro dvije i po milijarde eura ili 62,75 odsto BDP-a. Ako se uključi i dug opština, visina javnog duga je 65 odsto. 

U međuvremenu Vlada Crne Gore je usvojila Strategiju fiskalne konsolidacije, čiji je glavni cilj da se do 2020. smanji javni dug i budžet iz deficita pređe u suficit. 

“Plan je da dug do 2020. bude u kriterijumima Mastrihta. Procjene su da će 2019. godine visina javnog duga biti na nivou od 75 odsto. I taj dug uglavnom je generisan zbog izgradnje prioritetne dionice auto-puta Smokovac-Mateševo (41 km). Poslije toga, očekivanja su da će usvojeni set mjera smanjiti javni dug na 67 odsto, a da će budžetski deficit zamijeniti suficit”, navodi se u Vladinom dokumentu.