Prema podacima Specijalnog državnog tuzilaštva, na osnovu sporazuma o priznanju krivice riješeno je gotovo 300 predmeta u prethodnoj godini.

Na osnovu sporazuma o priznanju krivice u prethodnoj godini riješeni su predmeti protiv 298 počinioca krivičnih djela. Uz osudu na kaznu, počinioci su obavezni da u humanitarne svrhe uplate oko 207 000 eura. 

"Prednosti ovog instituta bi bili efikasnost postupka brže rješavanje predmeta, samim tim smanjivanje troškova postupka, izbjegavanje nekih dugih zakonskih procedura, formalnosti", kazala je Vujisić za Novu M.

Begović je kazao da Sporazum o priznanju krivice na jedan jednostavan način znači jednu vrstu dogovora, između tužioca i okrivljenog, odnosno okrivljenog i branioca u pogledu utvrđivanja krivice nekog lica u postupku koji se vodi, koji je pokrenut.

"U tom sporazumu o priznanju krivice se na osnovu zajedničkih dogovora, a sve u skladu sa krivičnim zakonikom i načelom pravičnosti, dogovara kazna za određeno lice koje je izvršilo krivično djelo.",rekao je Begović za Novu M.

Begović je naveo da naravno ima i mana taj sporazum, pogotovo u krivčnim predmetima gdje se pojavi veliki broj okrivljenih.

"Pa postoje situacije da u odnosu na pojedine okrivljene nema baš previše dokaza s kojima bi tužilac pred sudom mogao da izađe, ali ako se neko od tih okrivljenih u međuvremenu sjeti i rješi da zaključi sporazum o priznanju krivice, taj njegov sporazum o priznanju krivice kada bude potrvđen od strane suda postaje pravosnažna presuda i sve što je u toj presudi ima snagu dokaza i može se koristiti protov tog lica kao dokaz za kojeg odbrana smatra da nema dovoljno dokazaRekao je on.

Vujisić je kazala da se tu postavlja ključno pitanje, da li se presuda na osnovu sporazuma o priznanju krivice može odnositi i na druga lica u postupku 

Begović objašnjava da sporazumom o priznanju krivice država ne može ostati uskraćena, što se zna desiti u situacijama kada je okrivljenom bez prethodnog sporazuma određena novčana kazna.

"U tim sudskim postupcima sud odredi kaznu i obavezu okrivljenog da nadoknadi tu štetu. Međutim okrivljeni je u situaciji kad već nije u dogovoru sa tužiocem i kad ima gotovu kaznu,  da negdje i iz objektivnih, a nekad i iz subjektivnih razloga, nije spreman da plati izrečenu kaznu. Tako da uvijek negdje država u tim postupcima ostane uskraćena. Oim sporazumom – ako hoćeš sporazum, moraš da nadoknadiš štetu i to je već ogromna prednost, naglasio je Begović.

Zaključujući da Sporazum o priznanju krivice ima za cilj da dovede do bržeg okončanja krivičnog postupka i smanjenja troškova, a da se pri tom, ipak ne ugroze interesi zakonitosti i pravičnosti.