Po­sli­je pra­ve dra­me ko­ja se de­ša­va­la is­pred lo­kal­ne bol­ni­ce, Bje­lo­polj­ka Ve­sna Jan­ko­vić po­ro­di­la se ju­če u tak­si vo­zi­lu. Ona se upu­ti­la pre­ma bol­ni­ci, ali ni­je uspje­la da do­đe do odje­lje­nja jer je po­ro­đaj po­čeo u vozilu. Sre­ćom, lje­ka­ri i me­di­cin­ski teh­ni­ča­ri Slu­žbe hit­ne po­mo­ći uspje­li su da po­ro­de Jan­ko­vi­će­vu, ko­ja je ro­di­la si­na te­škog 2,9 ki­lo­gra­ma.

Na­kon što je vi­dio da se u tak­si vo­zi­lu ne­što čud­no de­ša­va, iz am­bu­lan­te je is­tr­čao dok­tor Be­sim Ka­dić, a za njim i teh­ni­ča­ri Mi­lan Mu­jo­vić i Nu­sret Der­vi­še­vić i vo­zač Sa­vo Ni­ša­vić.

– Si­tu­a­ci­ja ni­je bi­la baš do­bra, s ob­zi­rom da je kod trud­ni­ce već po­čeo po­ro­đaj. Pri­hva­ti­li smo se po­sla tu na pla­tou is­pred ula­za u Hit­nu po­moć, na zad­njem sje­di­štu tak­si­ja. Od­mah smo vi­dje­li da pri­je­ti opa­snost za be­bu, s ob­zi­rom da je pup­ča­na vrp­ca dva pu­ta bi­la omo­ta­na oko nje i da je već po­ma­lo po­če­la da do­bi­ja mo­dru bo­ju – ka­že dr Ka­dić.

On is­ti­če da je po­ro­đaj, s ob­zi­rom na okol­no­sti, bio ve­o­ma kom­pli­ko­van.

–Kad smo po­ro­di­li že­nu, u pr­vi mah smo po­mi­sli­li da ne­što ni­je u re­du jer di­je­te ni­je za­pla­ka­lo. Ka­da smo za­ču­li dječ­ji plač, bi­li smo pre­sreć­ni. U me­đu­vre­me­nu su sti­gle ba­bi­ce i gi­ne­ko­log Bla­žo Va­ra­gić, ko­ji su maj­ku i be­bu od­ve­li na od­je­lje­nje – re­kao je dr Ka­dić i do­dao da je či­tav do­ga­đaj po­sma­trao ve­li­ki broj gra­đa­na, jer se sve de­ša­va­lo u ju­tar­njim ča­so­vi­ma, ka­da lju­di idu na po­sao i ka­da u bol­ni­cu do­la­zi naj­ve­ći broj pa­ci­je­na­ta.

Za­hva­lju­ju­ći pred­u­sre­tlji­vi­sti dr Zvon­ka Pu­le­ti­ća, na­čel­ni­ka gi­ne­ko­lo­škog odje­lje­nja, novinari "Dana" su posjetili po­ro­di­lju i nje­nu be­bu.

–Ži­vim u Ba­njem Se­lu sa su­pru­gom Ran­kom, dvo­go­di­šnjim si­nom Dar­kom i tro­go­di­šnjom kćer­kom An­đe­lom. Sreć­na sam što sam na svi­jet do­ni­je­la dje­ča­ka, ko­ji će na­kon sve­ga što smo pre­ži­vje­li bi­ti naš pra­vi lju­bi­mac. Ni­je mi bi­lo svje­de­no i u jed­nom tre­nut­ku sam po­mi­sli­la na naj­go­re. Ni­je me bi­lo strah za moj ži­vot, sa­mo sam že­lje­la da moj sin pre­ži­vi – pri­ča ova dva­de­set­pe­to­go­di­šnja maj­ka tro­je dje­ce.

Ona ka­že da joj je že­lja da dje­ča­ku da ime po mu­že­vom ocu Ra­di­vo­ju.

–Na­dam se da će mi se ta že­lja is­pu­ni­ti. Su­prug, mo­žda u ša­li, ka­že da li­či na svo­ga oca i da će ga nad­ma­ši­ti po bro­ju dje­ce, a nje­go­vi ro­di­te­lji ima­ju de­ve­to­ro na­sled­ni­ka. Ni­je­sam baš si­gur­na da će ta­ko bi­ti, iako ne bih ima­la ni­šta pro­tiv – re­kla nam je sreć­na maj­ka.

Ona do­da­je da se to­kom trud­no­će osje­ća­la do­bro i da ni­jed­nom ni­je oti­šla na pre­gled kod gi­ne­ko­lo­ga.

–Osje­ća­mo se od­lič­no i je­dva če­kam da se vra­tim u Ba­nje Se­lo, da vi­dim svo­ju po­ro­di­cu – is­ta­kla je Ve­sna.M.N. 

Maj­ka i be­ba u do­brom sta­nju 

Gi­ne­ko­log Zvon­ko Pu­le­tić ka­že da su maj­ka i be­ba u od­lič­nom sta­nju i da će za ne­ko­li­ko da­na na­pu­sti­ti bol­ni­cu.

–Ina­če, na­ma se če­sto de­ša­va da oba­vlja­mo po­ro­đa­je u vi­še ne­go in­te­re­sant­nim si­tu­a­ci­ja­ma. Ovo je još je­dan do­kaz struč­no­sti i spo­sob­no­sti bje­lo­polj­skih me­di­cin­skih rad­ni­ka, ko­ji su sprem­ni za sve mo­gu­će iza­zo­ve – is­ti­če dr Pu­le­tić.

On do­da­je da se če­sto de­ša­va da po­ro­di­lje, na­ro­či­to one iz uda­lje­nih se­la, ka­sno za­tra­že po­moć lje­ka­ra, pa se po­ro­đaj vr­ši na ne­pri­klad­nim mje­sti­ma, ali se do­sad, sre­ćom, sve za­vr­ša­va­lo bez po­sle­di­ca.

–Od po­čet­ka ove go­di­ne na na­šem odje­lje­nju su ro­đe­ne 224 be­be, što je sed­mo­ro no­vo­ro­đe­nča­di ma­nje u od­no­su na isti pe­ri­od pro­šle go­di­ne. Ge­ne­ral­no, ima­mo mno­go ma­nje po­ro­đa­ja u od­no­su na ra­ni­ji pe­ri­od, što je ve­za­no za mi­gra­ci­ju sta­nov­ni­štva i te­šku eko­nom­sku si­tu­a­ci­ju. Mi smo 90-ih go­di­na ima­li oko 1.200 po­ro­đa­ja go­di­šnje, a sad ima­mo po­lo­vi­nu od to­ga bro­ja – pre­do­čio nam je dr Pu­le­tić.

(Izvor:Dan)