Ka­ko je „Da­nu” sa­op­šti­la ma­ti­čar Bi­lja­na Le­le­vić, u pro­šloj go­di­ni sklo­plje­no je 290 bra­ko­va što je za 114 ma­nje ne­go u 2011, a čak 205 ma­nje ne­go­ 2007. go­di­ne, ka­da je re­gi­stro­va­no 495 novih brač­nih zajednica.

- Je­dan od raz­lo­ga za­što je pro­šle go­di­ne sklo­plje­no sve­ga 290 bra­ko­va je i su­je­ver­je, jer je mi­nu­la go­di­na bi­la pre­stup­na. Za pr­va če­ti­ri i po mje­se­ca ove go­di­ne sud­bo­no­sno „da” iz­go­vo­ri­lo je 87 pa­ro­va – ka­že Le­le­vi­će­va.

Ka­da su pri­no­ve u pi­ta­nju re­kor­dan broj be­ba u Nik­ši­ću za­bi­lje­žen je 2000. go­di­ne ka­da su ro­đe­na 1.043 ma­li­ša­na. Ka­ko nam re­kao di­rek­tor Op­šte bol­ni­ce dr Ili­ja Aša­nin u pro­šloj go­di­ni ro­đe­na je 881 be­ba, što je za 66 ma­nje ne­go 2010. go­di­ne. On na­gla­ša­va da je od po­čet­ka go­di­ne u Nik­ši­ću ro­đe­na 281 be­ba.

- Broj po­ro­đa­ja u pe­ri­o­du od 2009. do 2012. go­di­ne bio je u pa­du, da bi 2012. go­di­ne opet bio u po­ra­stu. Po in­fo­r­ma­ci­ja­ma sa ko­le­gi­ju­ma i iz­vje­šta­ja na­čel­ni­ka Slu­žbe za gi­ne­ko­lo­gi­ju i aku­šer­stvo Ra­de Bo­žo­vić, ono što za­bri­nja­va je po­ve­ćan broj že­na ko­je se odlučuju za pre­kid trud­no­će. Je­dan od pre­sud­nih mo­me­na­ta za pre­kid trud­no­će je so­ci­jal­ni, pa obič­no u po­ro­di­ca­ma ko­je ima­ju dvo­je dje­ce, tre­će ni­je do­brodo­šlo - is­ti­če Aša­nin.

So­ci­o­log Ivan Ra­do­ji­čić sma­tra da je pad na­ta­li­te­ta di­rekt­no i in­di­rekt­no uzro­ko­van so­cioeko­nom­skim fak­to­ri­ma.

- Te­žak ma­te­ri­jal­ni položaj naj­ve­ćeg bro­ja gra­đa­na, ne­za­po­sle­nost i strah od gu­bit­ka po­sla, kao i stam­be­na ne­si­gur­nost sa jed­ne, te ukup­ne pro­mje­ne u sva­ko­dnev­nom na­či­nu ži­vo­ta, ko­je su po­sle­di­ca tran­zi­ci­je i ukup­nih glo­bal­nih pro­mje­na, sa dru­ge stra­ne, u naj­ve­ćoj mje­ri su ba­ri­je­ra za osa­mo­sta­lji­va­nje mla­dih lju­di i for­mi­ra­nje po­ro­di­ce u pra­vom smi­slu te ri­je­či. Ovaj pro­blem sa ko­jim se Nik­šić su­sre­će ni­je do­volj­no sa­mo di­jag­no­sti­ko­va­ti, već od­mah pre­ven­tiv­no dje­lo­va­ti ra­znim sti­mu­la­tiv­nim mje­ra­ma, što je za­da­tak pri­je sve­ga za Mi­ni­star­stvo ra­da i so­ci­jal­nog sta­ra­nja i dru­ge spe­ci­ja­li­zo­va­ne in­sti­tu­ci­je. Ko­li­ko mi je po­zna­to, na ni­vou dr­ža­ve ne­ma­mo, osim gru­bih sta­ti­stič­kih po­da­ta­ka, stra­te­gi­ju ko­ja bi pod­ra­zu­mi­je­va­la niz mje­ra ko­je bi bi­le olak­ša­va­ju­ća okol­nost mla­dim lju­di­ma u pla­ni­ra­nju po­ro­di­ce. Pri­mje­ra ra­di, mno­ge ze­mlje u raz­vo­ju su u po­sled­nje dvi­je de­e­ce­ni­je usvo­ji­le po­pu­la­ci­o­nu po­li­ti­ku i po­pu­la­ci­o­ne pro­gra­me kao svoj in­te­gral­ni dio pla­no­va raz­vo­ja. Zdra­vlje maj­ki i dje­ce i pla­ni­ra­nje po­ro­di­ce, jav­no zdra­vlje, po­lo­žaj že­ne, kao i sve­o­bu­hvat­na so­ci­jal­na za­šti­ta je­su cen­tral­ne kom­po­nen­te ove po­pu­la­ci­o­ne po­li­ti­ke. Ova­ko osmi­šlje­na po­li­ti­ka po­dr­ške po­ro­di­ci ima­la bi dva ci­lja ko­ji za­pra­vo ko­eg­zi­sti­ra­ju. Sma­nji­va­nje tro­ško­va ro­di­telj­stva i ubla­ža­va­nje ne­jed­na­ko­sti u ži­vot­nom stan­dar­du iz­me­đu po­ro­di­ca sa djecom i bez dje­ce bi­li bi pre­vas­hod­no so­ci­jal­ni ci­lje­vi dru­štva ko­je se od­go­vor­no od­no­si pre­ma pla­ni­ra­nju po­pu­la­ci­je - na­gla­ša­va Ra­do­ji­čić.L.D.-B.B. 

Obes­hra­bru­ju­ća pre­dvi­đa­nja 

Da se broj sta­nov­ni­ka u Nik­ši­ću sma­nju­je svje­do­če i po­da­ci sa po­pi­sa sta­nov­ni­štva. Na­i­me 1991. go­di­ne na te­ri­to­ri­ji nik­šić­ke op­šti­ne ži­vje­lo je 74. 706 gra­đa­na, a 2011. re­gi­stro­va­na su 72.824 sta­nov­ni­ka. Po­seb­no za­bri­nja­va­ju­ći po­da­ci su i oni iz Na­cr­ta Pro­stor­nog pla­na Cr­ne Go­re, gdje se na­vo­di da za Nik­šić u na­red­nih osam go­di­na po pi­ta­nju po­ve­ća­nja bro­ja sta­nov­ni­ka ne­ma na­de. U tom do­ku­men­tu pred­vi­đa se da će u Nik­ši­ću do 2020. go­di­ne ži­vje­ti mak­si­mal­no 75.530 sta­nov­ni­ka, što je za 2.706 vi­še u od­no­su na re­zul­ta­te po­pi­sa iz 2011. go­di­ne. Taj plan pred­vi­đa sve vi­še sta­ri­jih ži­te­lja.

- U 2020. go­di­ni na te­ri­to­ri­ji nik­šić­ke op­šti­ne ži­vje­će 15.350 dje­ce do 14 go­di­na sta­ro­sti, dok će broj onih ko­ji će imati iz­me­đu 15 i 65 go­di­na sta­ro­sti bi­ti 48.700, a broj onih od pre­ko 65 go­di­na sta­ro­sti bi­će čak 11.480- na­vo­di se u Na­cr­tu Pro­stor­nog pla­na Cr­ne Go­re. 

Sma­nju­je se i broj rad­ni­ka

Po sta­ti­stič­kim po­da­ci­ma u Nik­ši­ću je pri­je tri de­ce­ni­je bi­lo za­po­sle­no oko 18 hi­lja­da gra­đa­na. Broj rad­ni­ka ne­ka­da­šnjeg in­du­strij­skog cen­tra pri­je pet­na­e­stak go­di­na bio je da­le­ko ve­ći. Ka­ko se po­je­di­na pred­u­ze­ća ga­se ta­ko je u po­sto­je­ćim fir­ma­ma sve ma­nje rad­ni­ka na plat­nom spi­sku. To­me u pri­log tre­ba na­ve­sti Že­lje­za­ru ko­ja je kra­jem pro­šlog vi­je­ka upo­šlja­va­la pre­ko 7. 000 rad­ni­ka, a sa­da ih je u toj fa­bri­ci sve­ga oko 300. I nik­šić­ka Pi­va­ra je 1996. go­di­ne za­po­šlja­va­la pre­ko 700 rad­ni­ka, a da­nas u njoj ra­di sve­ga 250 rad­ni­ka. Ra­pid­no sma­nje­nje rad­ne sna­ge u po­sled­nje dvi­je go­di­ne zabilježen je u Rud­ni­ci­ma bok­si­ta gdje je sa 1. 250 broj rad­ni­ka sma­njen na oko 300 zaposlenih.

(Izvor:Dan)