U Cr­noj Go­ri sva­ke go­di­ne abor­tus oba­vi vi­še od 1.400 že­na, a za­bri­nja­va­ju­ći je po­da­tak da je u vi­še od 70 od­sto slu­ča­je­va ri­ječ o na­mjer­nim pre­ki­di­ma trud­no­će. U Stra­te­gi­ji za oču­va­nje i una­pre­đe­nje re­pro­duk­tiv­nog i sek­su­al­nog zdra­vlja, ko­ju je pri­pre­mi­lo Mi­ni­star­stvo zdra­vlja, na­vo­di se da sta­ti­sti­ka In­sti­tu­ta za jav­no zdra­vlje po­ka­zu­je da se u na­šoj ze­mlji za abor­tus od­lu­ču­ju že­ne ko­je ima­ju iz­me­đu 25 i 35 go­di­na.

Pre­ma po­da­ci­ma Mon­sta­ta, 2012. go­di­ne u Cr­noj Go­ri je u 10 op­šti­na re­gi­stro­va­no vi­še umr­lih ne­go ro­đe­nih. Ne­ga­tiv­ni trend naj­ve­ći je u Plje­vlji­ma, čak 217. Slič­na si­tu­a­ci­ja je u Ko­la­ši­nu (-65), Da­ni­lov­gra­du (-52), Plu­ži­na­ma (-43), An­dri­je­vi­ci (-29), Ža­blja­ku (-26), Moj­kov­cu (-18), Šav­ni­ku (-14), Pla­vu (-12) i na Ce­ti­nju (-8). Mon­stat je u mar­tu pre­li­mi­nar­no ob­ja­vio po­da­tak da je u Cr­noj Go­ri ro­đe­no 6.713 be­ba, dok je 5.871 oso­ba umr­la. Ta­da je sa­op­šte­no da je ne­ga­ti­van pri­rod­ni pri­ra­štaj za­bi­lje­žen čak u 13 op­šti­na, što zna­či da je sa­mo osam op­šti­na ima­lo po­zi­tiv­nu raz­li­ku u ko­rist no­vo­ro­đen­ča­di.

Uni­ver­zi­tet­ski pro­fe­sor i an­tro­po­log Li­di­ja Vu­ja­čić upo­zo­ri­la je ranije da po­da­ci o ne­ga­tiv­nom pri­rod­nom pri­ra­šta­ju u 10 op­šti­na po­ka­zu­ju da Cr­noj Go­ri pri­je­ti de­mo­graf­ski dis­ba­lans, to jest ve­li­ka raz­li­ka u bro­ju sta­nov­ni­ka u re­gi­ja­ma. Ona je navela da su raz­lo­zi za ova­kvu si­tu­a­ci­ju vi­še­stru­ki, a najveći problem su ne­za­po­sle­nost i ne­ri­je­še­ni stam­be­ni uslo­vi, kao i op­šti pad stan­dar­da, po­seb­no na sje­ve­ru dr­ža­ve.

Po ko­nač­nom iz­vje­šta­ju „Pri­rod­no kre­ta­nje sta­nov­ni­štva Cr­ne Go­re u 2012. go­di­ni”, ro­đe­no je 7.495 ži­vo­ro­đe­ne dje­ce, a umr­la su 5. 922 li­ca, što zna­či da je pri­rod­ni pri­ra­štaj po­zi­ti­van i iz­no­si 1.537, koji je najniži od 1950..

– S ob­zi­rom na či­nje­ni­cu da je u 70 od­sto slu­ča­je­va ri­ječ o na­mjer­nim pre­ki­di­ma trud­no­će, za­klju­ču­je se da će bor­ba dr­ža­ve pro­tiv ubr­za­nog sta­re­nja sta­nov­ni­šta i pa­da na­ta­li­te­ta bi­ti ve­o­ma te­ška –oci­je­nje­no je u stra­te­gi­ji.

U Cr­noj Go­ri ži­vi oko 313.000 že­na, od ko­jih je oko 150.000 u do­bu ži­vo­ta u ko­jem su spo­sob­ne da ra­đa­ju, a ko­je se u na­u­ci de­fi­ni­še kao pe­ri­od od 15 do 49 go­di­na. U stra­te­gi­ji se na­vo­di da je naj­ma­nji bi­o­lo­ški po­ten­ci­jal za re­pro­duk­ci­ju sta­nov­ni­štva za­bi­lje­žen u Šav­ni­ku, Plu­ži­na­ma i Plje­vlji­ma, gdje ži­vi vi­še že­na ko­je ima­ju pre­ko 50 go­di­na ne­go onih ko­je ima­ju iz­me­đu 15 i 49 go­di­na. Naj­vi­še po­ten­ci­jal­nih maj­ki ži­vi u Pod­go­ri­ci, Bu­dvi i Ro­ža­ja­ma.

U stra­te­gi­ji je ob­ja­vljen po­da­tak da je 68 od­sto že­na u Cr­noj Go­ri sta­ro­sti 15 i vi­še go­di­na ro­di­lo, ili 175.400.

– Naj­ve­će uče­šće že­na ko­je su ra­đa­le sta­ro­sti 15 i vi­še go­di­na za­bi­lje­že­no je u Ul­ci­nju i Plje­vlji­ma, 75 od­sto, dok je naj­ma­nje na Ce­ti­nju, gdje je 65 od­sto pri­pad­ni­ca nje­žni­jeg po­la od­lu­či­lo da ro­di. Pro­sje­čan broj dje­ce po že­ni ko­ja je ra­đa­la naj­ve­ći je u op­šti­na­ma Plav i Ro­ža­je, a naj­ma­nji u Her­ceg No­vom, Bu­dvi, Tiv­tu, Ko­to­ru i Ba­ru. U pro­sje­ku, že­ne u Cr­noj Go­ri ra­đa­ju dva do tri dje­te­ta –pre­do­če­no je u stra­te­gi­ji.

Že­ne naj­če­šće ra­đa­ju po dvo­je dje­ce, i to njih 38 od­sto, dok 27 pro­ce­na­ta ima po tro­je. Sa jed­nim dje­te­tom je 15 od­sto maj­ki, dok če­tvo­ro dje­ce i vi­še ima sa­mo 11 pro­ce­na­ta že­na.

– Že­ne ko­je su ra­đa­le u pe­ri­o­du od 15 do 29 go­di­na naj­če­šće ima­ju po jed­no di­je­te, a one sta­ri­je od 70 go­di­na ra­đa­le su če­ti­ri ili vi­še pu­ta – na­vo­di se u stra­te­gi­ji.

U tom do­ku­men­tu kon­sta­to­va­no je da na­ša ze­mlja ima ni­sku sto­pu mor­ta­li­te­ta no­vo­ro­đen­ča­di, uz po­da­tak da u Cr­noj Go­ri po­sto­ji osam ve­li­kih po­ro­di­li­šta i če­ti­ri ma­la, u ko­ji­ma se go­di­šnje u pro­sje­ku ra­đa 850 be­ba, od­no­sno 150.M.S.

Ra­ste broj obo­lje­lih od si­de

U pe­ri­o­du od 1989. do kra­ja 2011. go­di­ne re­gi­stro­va­no je ukup­no 128 oso­ba in­fi­ci­ra­nih HIV‐om. Na kra­ju 2011. go­di­ne, 93 oso­be ži­vje­le su sa HIV‐om, što uka­zu­je da je pre­va­len­ci­ja ove in­fek­ci­je u Cr­noj Go­ri 0,015 od­sto i da pred­sta­vlja jed­nu od naj­ni­žih u re­gi­o­nu i Evro­pi.

– Od­nos svih mu­ška­ra­ca i že­na sa HIV/AIDS‐om od po­čet­ka epi­de­mi­je u Cr­noj Go­ri iz­no­si 4,8 na­pre­ma je­dan. Taj po­da­tak mo­že da go­vo­ri u pri­log či­nje­ni­ci da je u Cr­noj Go­ri iz­ra­že­ni­ji pro­mi­sku­i­tet mu­ška­ra­ca, ali se ni­ka­ko ne smi­je pre­vi­dje­ti ni či­nje­ni­ca da je me­đu svim in­fi­ci­ra­nim HIV‐om 41 pro­ce­nat njih imao sek­su­al­ne od­no­se sa mu­škar­ci­ma. Ako se broj re­gi­stro­va­nih oso­ba sa HIV in­fek­ci­jom po­sma­tra u od­no­su na go­di­ne ka­da je ot­kri­ve­na in­fek­ci­ja, uoča­va se trend po­ra­sta po­sled­njih go­di­na. Naj­ve­ći bro­ja in­fek­ci­ja, 91 od­sto, ot­kri­ven je u do­bu ko­je pri­pa­da rad­nom i re­pro­duk­tiv­nom uz­ra­stu od 15 do 49 go­di­na – na­vo­di se u stra­te­gi­ji.

(Izvor:Dan)