Pred­stav­ni­ci MANS-a tu­ži­li su Upra­vu po­li­ci­je i kom­pa­ni­ju „M-tel” ra­di utvr­đi­va­nja ni­šta­vo­sti ugo­vo­ra ko­ji­ma je po­li­ci­ji omo­gu­će­no da po sop­stve­noj pro­cje­ni, od­no­sno ar­bi­trar­no i neo­gra­ni­če­no, pri­stu­pa i pre­u­zi­ma po­dat­ke i in­for­ma­ci­je o iden­tič­no­sti te­le­ko­mu­ni­ka­ci­o­nih adre­sa ko­je us­po­sta­vlja­ju ve­zu, kao i da ima ne­po­sred­ni, neo­gra­ni­če­ni i stal­ni pri­stup i mo­guć­nost pre­u­zi­ma­nja po­da­ta­ka u po­sje­du „M-te­la”. Iz MANS-a tvr­de da je spo­ra­zum za­klju­čen pro­tiv­no Usta­vu Cr­ne Go­re, evrop­skoj Kon­ven­ci­ji za za­šti­tu ljud­skih pra­va i slo­bo­da, Za­ko­ni­ku o kri­vič­nom po­stup­ku i Za­ko­nu o obli­ga­ci­o­nim od­no­si­ma, kao i pro­tiv­no sta­vo­vi­ma Evrop­skog su­da za ljud­ska pra­va. Ustav, ka­ko su na­ve­li u tu­žbi, pro­pi­su­je da sva­ko ima pra­vo na po­što­va­nje pri­vat­nog ži­vo­ta, da je ne­po­vre­di­va taj­nost te­le­fon­skih raz­go­vo­ra i dru­gih sred­sta­va op­šte­nja i da se od na­če­la ne­po­vre­di­vo­sti mo­že od­stu­pi­ti sa­mo na osno­vu od­lu­ke su­da, ako je to neo­p­hod­no za vo­đe­nje kri­vič­nog po­stup­ka ili iz raz­lo­ga bez­bjed­no­sti Cr­ne Go­re.

Advo­kat Ve­se­lin Ra­du­lo­vić je is­ta­kao da anek­si ugo­vo­ra iz­me­đu Upra­ve po­li­ci­je i M-te­la, ko­ji su su­du do­sta­vlje­ni kao do­kaz ni­je­su pot­pi­sa­ni ni­ti za­ve­de­ni i kao ta­kvi ne­ma­ju ka­rak­ter jav­ne is­pra­ve, ni­ti mo­gu bi­ti do­kaz.

– Ogra­ni­če­nja pra­va i slo­bo­da gra­đa­na, kao i sa­mih tu­ži­la­ca, mo­gu se pro­pi­sa­ti sa­mo za­ko­nom. Upra­vo je Vi­ši sud u ukid­nom rje­še­nju pret­hod­ne pre­su­de uka­zao na to. Sto­ga je ne­spor­no da se pra­va gra­đa­na ne mo­gu ogra­ni­či­ti spo­ra­zu­mi­ma ili anek­si­ma ugo­vo­ra – ka­zao je Ra­du­lo­vić.

On je po­ja­snio da je Za­ko­nom o kri­vič­nom po­stup­ku pro­pi­sa­no da po­li­ci­ja ima pra­vo da pro­vje­ra­va iden­tič­nost te­le­ko­mu­ni­ka­ci­o­nih adre­sa, ali da to ne mo­že bi­ti osnov za sa­či­nja­va­nje ova­kvog spo­ra­zu­ma iz­me­đu UP i M-te­la.

– Anek­som iz­me­đu tu­že­nih po­da­ci ko­je po­li­ci­ja pri­ku­plja de­fi­ni­šu se na pot­pu­no dru­ga­či­ji na­čin. Po­li­ci­ja sa­ma pri­zna­je da je, iz­me­đu osta­log, ima­la mo­guć­nost pri­ku­plja­nja po­da­ta­ka ko­ji se ne­spor­no od­no­se na pra­će­nje ko­ri­sni­ka, od­no­sno na nji­ho­vu tač­nu lo­ka­ci­ju, što se ni u kom slu­ča­ju ne mo­že pod­ve­sti pod ter­min pro­vje­re ide­ni­tič­no­sti te­le­ko­mu­ni­ka­ci­o­nih adre­sa Ova­kvo pro­pi­si­va­nje, ka­ko su to utvr­di­li tu­že­ni u spo­ra­zu­mu omo­gu­ća­va vi­sok ste­pen pro­iz­volj­no­sti jer se ni­gdje ne po­mi­nje pro­vje­ra iden­tič­no­sti te­le­ko­mu­ni­ka­ci­o­nih adre­sa što i po­ten­ci­ra Vi­ši sud u ukid­nom rje­še­nju – ka­zao je Ra­du­lo­vić.

Pred­stav­nik M-te­la Na­ta­ša Mi­la­to­vić je is­ta­kla da kom­pa­ni­ja ni­je ima­la ni­ka­kvih ko­me­ra­ci­jal­nih be­ne­fi­ta po­vo­dom za­klju­če­nja spo­ra­zu­ma sa Upra­vom po­li­ci­je.N.P.

(Izvor:Dan)