Neki do njih spremni su i da umjesto lopatom dnevnicu zarade na Odjeljenju za transfuziju krvi. Njima se obraćaju porodice bolesnika koje ne mogu na drugi način doći do dragocjene tečnosti.

Jedan od nadničara rekao je da je spreman da proda 300 mililitara krvi za 50 eura. Kada je shvatio da razgovara sa novinarom, on se naljutio i kazao da ne dolazi u obzir fotografisanje, odnosno da i to može ako se plati.

„Neću da pričam ništa ko, kako, šta i gdje, daj 50 eura pa ćeš sve čuti. Obišao sam pola Evrope i u Beču i u drugim gradovima normalno je da se za krv plaća 50 eura“, kazao je on.

Bio je ljut jer nije dobio novac.

U velikoj krizi nadničari se nadaju da će koru hljeba za porodice zaraditi makar tako što će prodati dragocjenu tečnost, jer sve je manje posla zbog teške ekonomske situacije u zemlji i manjka građevinskih radova.

Majka jednog teško oboljelog Podgoričanina potvdila je da je bila prinuđena da plati „dobrovoljnog“ davaoca krvi.

„Niko od nas nije mogao zbog zdravstvenih problema da bude davalac. Riješili smo da platimo nadničaru da bio dao krv uoči operacije. To je bio jedini način. Bilo je hitno, a naši rođaci žive daleko“, kazala je ona.

Doktorka Mirjana Grubiša iz Zavoda za transfuziju krvi naglasila je im nije poznata ta situacija u Zavodu.

„Nama se obraćaju građani koji dobrovoljno daju krv“, rekla je doktorka Grubiša.

(Blic)