Član Pred­sjed­ni­štva De­mo­krat­skog fron­ta (DF) Ne­boj­ša Me­do­je­vić po­ru­čio je da su sta­vo­vi tog po­li­tič­kog su­bjek­ta o iz­mje­na­ma u Usta­vu u di­je­lu pra­vo­su­đa prin­ci­pi­jel­ni i da od njih ne­će od­u­sta­ti. Me­do­je­vić je re­kao da se to po­seb­no od­no­si na ne­za­sta­ri­je­va­nje kri­vič­nih dje­la iz obla­sti or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la i ko­rup­ci­je i na op­šti re­i­zbor su­di­ja i tu­ži­la­ca.

–Tek smo do­bi­li mi­šlje­nje Ve­ne­ci­jan­ske ko­mi­si­je, tre­će po re­du, i sva tri su raz­li­či­ta. Sto­ga će­mo ovo mi­šlje­nje pa­žlji­vo pro­u­či­ti, ali ne­će­mo od­u­sta­ti od na­ših za­htje­va – na­gla­sio je Me­do­je­vić.

On je za „Dan” re­kao da je op­šti re­i­zbor su­di­ja i tu­ži­la­ca neo­p­ho­dan i da je sa­svim ja­sno da su po­treb­ni no­vi ka­dro­vi na če­lu sud­stva i tu­ži­la­štva. Na­veo je da se u Hr­vat­skoj sa­da po­tvr­đu­je da tre­ba pro­ce­su­i­ra­ti zlo­či­ne sta­re de­ce­ni­ja­ma i da je sto­ga po­treb­no da kri­vič­na dje­la ne za­sta­ri­je­va­ju.

– I u Cr­noj Go­ri je po­treb­no ostva­ri­ti isti prin­cip, po­seb­no ima­ju­ći u vi­du ko­li­ko su ak­tu­el­ni pro­ble­mi sa or­ga­ni­zo­va­nim kri­mi­na­lom i ko­rup­ci­jom – ka­zao je Me­do­je­vić.

Funk­ci­o­ner Po­zi­tiv­ne Cr­ne Go­re Sr­đan Pe­rić re­kao je da ta par­ti­ja že­li naj­bo­lje rje­še­nje za iz­bor vr­hov­nog dr­žav­nog tu­ži­o­ca, ali ne da po­sto­ji blo­ki­ra­ju­ći me­ha­ni­zam. On je na­gla­sio da Po­zi­tiv­na Cr­na Go­ra ne že­li da blo­ki­ra ci­je­li pro­ces.

– Ja­sno je da ta oso­ba mo­ra da ima in­te­gri­tet i ši­ro­ko po­vje­re­nje. Bi­lo bi naj­bo­lje da ona bu­de iza­bra­na dvo­tre­ćin­skom ve­ći­nom, da ne raz­mi­šlja­mo o de­blo­ki­ra­ju­ćim me­ha­ni­zmi­ma –ka­zao je Pe­rić za RTCG.

Po mi­šlje­nju pred­sjed­ni­ka Udru­že­nja prav­ni­ka Cr­ne Go­re Mla­de­na Vuk­če­vi­ća, sa­dr­ži­na no­vog mi­šlje­nja Ve­ne­ci­jan­ske ko­mi­si­je do­bra je osno­va za si­stem­ska rje­še­nja i otva­ra mo­guć­nost po­li­tič­kog kom­pro­mi­sa ko­ji ni­je na šte­tu stru­ke i prav­nih prin­ci­pa. Vuk­če­vić je is­ta­kao da je mi­šlje­nje VK ko­je se od­no­si na iz­bor čel­ni­ka tu­ži­la­štva i Vr­hov­nog su­da, na struk­tu­ru Sud­skog sa­vje­ta, iz­bor pred­sjed­nik i su­di­ja Ustav­nog su­da, a po­seb­no stav o de­blo­ki­ra­ju­ćem mo­de­lu, sa­tis­fak­ci­ja za ra­ni­je sa­op­šte­ne sta­vo­ve Udru­že­nja prav­ni­ka.

On sma­tra da sta­vo­vi o iz­bo­ru iz­me­đu vi­še kan­di­da­ta, jav­nom ogla­ša­va­nju, raz­go­vo­ru sa kan­di­da­ti­ma, iz­mje­ni i ši­re­nju kru­ga pred­la­ga­ča u po­stup­ku iz­bo­ra mo­gu bi­ti od ko­ri­sti usta­vo­pi­sci­ma.

–Ti sta­vo­vi im mo­gu ko­ri­sti­ti sa­mo ako su sprem­ni da ih vred­nu­ju na pra­vi na­čin i eli­mi­ni­šu do­sa­da­šnju prak­su ko­ja se ogle­da u vi­šku po­li­ti­ke i manj­ku stru­ke – re­kao je Vuk­če­vić za agen­ci­ju Mi­na.

Iz­vje­sti­o­ci Ve­ne­ci­jan­ske kom­si­je osta­li su pri sta­vu da čel­ni­ka Vr­hov­nog su­da bi­ra i ra­zr­je­ša­va Sud­ski sa­vjet dvo­tre­ćin­skom ve­ći­nom, a ne par­la­ment, i da če­ti­ri čla­na Sud­skog sa­vje­ta bi­ra Skup­šti­na, ali dvo­tre­ćin­skom ve­ći­nom. Ako to ne bi bi­lo mo­gu­će, usli­je­di­lo bi dru­go gla­sa­nje na­kon mje­sec da­na i oni bi mo­gli bi­ti iza­bra­ni ve­ći­nom od tri pe­ti­ne.

Vuk­če­vić ka­že da je ulo­ga stra­na­ka u kre­i­ra­nju Usta­va ne­u­pit­na, ali Ustav je, ka­ko na­gla­ša­va, za­jed­nič­ko do­bro svih gra­đa­na Cr­ne Go­re, a ne iz­raz jed­nog po­li­tič­kog tre­nut­ka ko­ji za svr­hu ima rje­ša­va­nja krat­ko­roč­nih pro­ble­ma ili par­ci­jal­nih in­te­re­sa.

Ve­ne­ci­jan­ska ko­mi­si­ja je u na­cr­tu mi­šlje­nja na na­crt odvo­je­nih amand­ma­na Usta­va oci­je­ni­la da tro­pe­tin­ska ve­ći­na kao de­blo­ki­ra­ju­ći me­ha­ni­zam pred­sta­vlja po­želj­ni­ju op­ci­ju u slu­ča­ju da se vlast i opo­zi­ci­ja ne do­go­vo­re o iz­bo­ru vr­hov­nog dr­žav­nog tu­ži­o­ca dvo­tre­ćin­skom ve­ći­nom.

Po Vuk­če­vi­će­vim ri­je­či­ma, Udru­že­nje prav­ni­ka i da­lje pa­žlji­vo pra­ti rad Ustav­nog od­bo­ra Skup­šti­ne i sprem­ni su da po­mog­nu ako usta­vo­pi­sac to za­tra­ži.

–Me­đu­tim, ako se, kao do sa­da, pro­ces za­tvo­ri sa­mo u po­li­tič­ki krug i ako se na­sta­vi iscpr­lji­va­nje u li­ci­ti­ra­nju „raz­lo­ma­ka” po­treb­nih za iz­bor, osta­će nam da kon­sta­tu­je­mo da je do­ma­ća struč­na jav­nost opet za­o­bi­đe­na – is­ta­kao je Vuk­če­vić.M.V.

(Izvor:Dan)