Kako je kazala, tretiraće hadronsku kancer terapiju koja predstavlja najsavremeniji i najuspješniji metod za liječenje ove bolesti. 

"Projekat međunarodnog centra za liječenje i istraživanje kancera SEEIIST nesumnjivo je najozbiljniji naučnotehnološki i medicinski projekat u jugoistočnoj Evropi koji targetira jedan od najvećih društvenih izazova, borbu protiv kancera, kazala je Damjanović u intervjuu za Novu M.

Ministarka je podsjetila da je, još prošle godine, projekat ušao u drugu fazu zahvaljujući finansijskoj podršci Evropske komisije ali i zahvaljujući podršci 18 evropskih klinika i institucija, od kojih je posebno izdvojila CERN.

"Ovdje se radi o megaprojektu, gdje zahvaljujući savremenoj tehnologiji targetirate jedan od najvećih društvenih izazova a to je borba, protiv kancera. Crna Gora kao najmanja zemlja inicirala ovako krupan, koji predstavlja najozbiljnij naučno-tehnološki medicinski projekat za cijeli region ima evropske razmjere. Nama najznačajniji razvojni projekat predstavlja auto-put, a SEEIIST predstavlja mini auto-put, zašto mini u pitanji je investicija od 200 miliona, SEEIIST je unikatan jer se radi o najsavremenijem liječenju kancera, trenutno u svijetu postoji 12 ovakvih projekata, 4 u Evropi, naš SEEIIST neće biti samo peti u Evropi već unikatan, zato što će biti tehnološki napredniji", objašnjava Damjanović.

Dodajući da oni zapravo koriste konkurentnost kao instrument da obezbijede investiciju koja iznosi 200 miliona eura, a sljedeći važan korak jeste da lansiraju projekat na jedinstvenu listu evropskih infrastrukturnih projekata i kako je dodala. ako se nađu na ovoj listi pokazuju jaki panevropski karakter projekta kojim pokazuju da ovo nije samo benefit za naš region već cijele Evrope.

"Imamo rok 9. septembar, radi se o jako kompleksnoj tehničkoj specifikaciji, moderiram cijeli proces, ono što je potrebno je tehnička podrška zemalja regona. Jedan od uslova da se SEEIIST projekat nađe na ovoj mapi jeste politička podrška bar tri zemlje regiona, a pošto se radi o podršci kroz EU fondove jako je važno da i sve druge zemlje stanu uz projekat jer se na ovaj način upravo SEEIIST projektom Evropi vraća liderska pozicija u ovoj oblasti. Ljepota projekta je da koristimo instrument konkurentnosti kako bi se izborili za ovih 200 milona eura, očekujemo da će najveći procenat investicije doći iz EU fondova, strukturnih fondova IPA, zato je važna i podrška zemalja Zapadne Evrope. Već imamo podršku Švajcarske, Mađarske, očekujemo podršku Francuske, Njemačke", navela je ona.

Početkom ljeta ozvaničeni su radovi na prvom crnogorskom Naučno-tehnološkom parku, čija je ukupna investicija preko 12 miliona eura. Plan je da do kraja sljedeće godine bude stavljen u funkciju, upitana koji je značaj ove infrastrukture, Damjanović ističe da su radovi započeti, zgrada će biti završena krajem 2021. godine.

"Naučno tehnološki park će biti okosnica našeg nacionalnog inovacionog ekosistema. Iz tog naučnotehnološkog parka će se rađati nove kompanije, to će biti ulazak privrede na naše univerzitete", kazala je ona.

Budžet Ministarstva nauke je u odnosu na 2017. godinu povećan za čak 120% što ukazuje da Vlada Crne Gore prepoznaje značaj nauke i inovacija odnosno da podstiče izvrsnost u nauci, inovativno preduzetništvo i startapove, na pitanje koja su njena dalja očekivanja, imajući u vidu da je i na globalnom nivou veći fokus na nauci usljed krize izazvane pandemijom novog koronavirusa, ona odgovara da sve zemlje koje ulažu u nauku i inovacije su ekonomski najrazvijenije i najstabilnije i najotpornije na krize.

"Danas imamo situaciju vezanu za kovid i vidimo koliko su nauka i inovacije važne, u ovoj situaciji sve je padalo nisko, šta je raslo, digitalna pismenost, digitalno poslovanje", dodaje Damjanović.

Ministaraka je komentarisala i dva skoro izglasana reformska zakona na polju inovacija i tehnološkog razvoja.

"Primjenom ovih zakona mi ćemo doći do revolucije na domaćem tržištu zašto, ja bih pomenula tri mjere ovog zakona, olakšan početak poslovanja, jer ćemo osoboditi naše startapove poreza na period od 5 godina, imamo mjeru koja će da podstakne zapošljavanje u ovom sektoru jer ćemo umanjiti poreze i doprinose do 50 odsto. Imamo i sjajnu mjeru koju niko nema u Evropi, to je osobađanje poreza na dobit u slučaju investiranja ili reinvestiranja u inovativne djelatnosti i startapove. Šta ovo znači, jedna kompanija može da usmjeri novac na inovativne djelatnosti umjesto da plati porez državi", ističe Damjanović.

Zaključujući da su očekivanja od pomenutih zakona  povećan broj inovativnih startapova, inovativnih kompanija, izvoz, kao i povećano ulaganje stranih direktnih investicija ali i dolazak tzv. digitalnih nomada.