BI­JE­LO PO­LJE - Pa­lje­njem svi­je­ća na grad­skom tr­gu, sa sim­bo­lič­nim po­čet­kom u pet do 12, ne­ka­da­šnji rad­ni­ci pro­pa­lih bje­lo­polj­skih pred­u­ze­ća i fa­bri­ka i in­va­li­di ra­da po­ru­či­li su ju­če da ne­će od­u­sta­ti od bor­be za svo­ja pra­va. Per­for­man­su biv­ših rad­ni­ka i in­va­li­da ra­da pri­dru­ži­li su se i pred­stav­ni­ci De­mo­krat­skog fron­ta, no­­vo­for­mi­ra­nog Sin­di­ka­ta ne­za­po­sle­nih Cr­ne Go­re i dio gra­đa­na. Me­đu oku­plje­nim rad­ni­ci­ma i in­va­li­di­ma ra­da bi­le su i nji­ho­ve ko­le­ge iz Be­ra­na, Ro­ža­ja, Moj­kov­ca i Ko­la­ši­na, a skup je pro­te­kao pod bud­nim okom pri­pad­ni­ka po­li­ci­je.

Pred­sjed­nik Udru­že­nja in­va­li­da ra­da La­zar Kne­že­vić po­ru­čio je da će is­tra­ja­ti u bor­bi za svo­ja za­ko­nom i Usta­vom za­ga­ran­to­va­nih pra­va.

-Pa­lje­njem svi­je­ća odr­ža­va­mo po­men pred­u­ze­ći­ma i fa­bri­ka­ma, žr­tva­ma tran­zi­ci­je pa­lim pret­hod­nih go­di­na, na­kon če­ga su rad­ni­ci osta­li na uli­ci gdje tra­že mi­lo­sti­nju. Tu smo da­nas da im za­pa­li­mo svi­je­ću da ne bi pa­li u za­bo­rav svi na­ši da­ni ko­je smo pro­ve­li na svo­jim rad­nim mje­sti­ma, u fa­bri­ka­ma ko­je su bi­le no­si­o­ci raz­vo­ja ne sa­mo Bi­je­log Po­lja već či­ta­ve Cr­ne Go­re – ka­zao je Kne­že­vić.

On je do­dao da bor­ba tra­je ra­di onih ko­ji su ži­vo­te i zdra­vlje osta­vi­li u tim fa­bri­ka­ma, zbog hra­ni­la­ca ko­ji pre­te­stu­ju, ali i zbog nji­ho­ve dje­ce.

-Pa­li smo u za­bo­rav svi mi na sje­ve­ru Cr­ne Go­re. Dra­stič­na je raz­li­ka iz­me­đu ju­ga i cen­tra na jed­noj i sje­ve­ra na dru­goj stra­ni. Nas na sje­ve­ru tre­ti­ra­ju kao gra­đa­ne dru­gog re­da. Na­še ot­prem­ni­ne su do dvi­je hi­lja­de eura, a nji­ho­ve do 100.000 eura - na­gla­sio je Kne­že­vić, do­da­ju­ći da su in­va­li­di ra­da i rad­ni­ci ko­ji su osta­li bez po­sla naj­u­gro­že­ni­ja po­pu­la­ci­ja u dr­ža­vi.

-Ov­dje smo da skre­ne­mo pa­žnju na svo­je pro­ble­me. Oni ko­ji od­lu­ču­ju o na­šim sud­bi­na­ma do­sad nas ni­je­su ra­zu­mje­li. Tra­ži­mo da nas is­po­štu­ju, jer su na­ša pra­va ga­ran­to­va­na Usta­vom i so­ci­jal­nom po­ve­ljom. Zah­ti­je­va­mo po­što­va­nje spo­ra­zu­ma ko­jeg su pred­stav­ni­ci Vla­de Cr­ne Go­re pot­pi­sa­li još 2004. go­di­ne – ka­zao je Kne­že­vić, is­ti­ču­ći da je tim spo­ra­zu­mom in­va­li­di­ma ko­ji osta­ju bez po­sla bi­la ga­ran­to­va­no is­pla­ta 35 pro­sječ­nih za­ra­da, što iz­no­si oko 16.000 eura.

-Mi smo tra­ži­li mno­go ma­nje od to­ga, ali ni to ni­je­su pri­hva­ti­li. Ovo je sa­mo opo­me­na, a mi će­mo na­sta­vi­ti da se bo­ri­mo za svo­ja pra­va. Po­ku­ša­će­mo da pre­ko opo­zi­ci­o­nih par­ti­ja do­đe­mo do stra­nih am­ba­sa­da u Pod­go­ri­ci, ali i pred­stav­ni­ka Evrop­ske Uni­je. Na­da­mo se da će oni ima­ti slu­ha za nas, jer je vlast glu­va i ni­je­ma za na­še pro­ble­me. Ako ne bu­de­mo u sta­nju da ne­što ri­je­ši­mo, kre­nu­će­mo do pr­ve gra­ni­ce da tra­ži­mo azil, jer ov­dje za nas ne­ma mje­sta – za­klju­čio je Kne­že­vić.

Pot­pred­sjed­nik Udru­že­nja in­va­li­da ra­da Mar­ko Haj­du­ko­vić pro­či­tao je za­hje­ve ko­ji su upu­će­ni nad­le­žnim usta­no­va­ma i in­sti­tu­ci­ja­ma. Je­dan od za­hje­va je da se po­pra­vi sta­tus in­va­li­da ra­da i da im se pre­ko Fon­da PIO omo­gu­ći pri­vre­me­no pen­zi­o­ni­sa­nje. Ta­ko­đe, zah­ti­je­va se i for­mi­ra­nje rad­ne gru­pe ko­ja će ra­di­ti na iz­mje­na­ma i do­pu­na­ma za­ko­na, a u ko­ju će bi­ti uklju­če­ni i in­va­li­di ra­da.

-Tra­ži­mo da se u na­kra­ćem mo­gu­ćem ro­ku od­go­vo­ri na za­htje­ve ko­ji su pre­da­ti Fon­du ra­da i da se svim rad­ni­ci­ma ko­ji su osta­li bez po­sla is­pla­te ot­prem­ni­ne po go­di­ni sta­ža, kao što je bi­lo u slu­ča­ju rad­ni­ka iz Pod­go­ri­ce i dru­gih gra­do­va s pri­mor­ja. Ta­ko­đe, tra­ži­mo da dr­žav­ne in­sti­tu­ci­je za­šti­te imo­vi­nu biv­ših fa­bri­ka – ka­zao je Haj­du­ko­vić.

Ra­do­nja Ne­do­vić, ne­ka­da­šnji rad­nik sa­o­bra­ćaj­nog pred­u­ze­ća ‘’Tran­sser­vis’’ , obra­tio se, ka­ko je re­kao, ne­ka­da­šnjoj rad­noj sna­zi sje­ve­ra Cr­ne Go­re.

-S po­no­som smo da­nas ov­dje da se pri­sje­ti­mo na­ših pred­u­ze­ća i fa­bri­ka ko­je su bi­le pra­va eli­ta. Mno­go smo li­je­pog hlje­ba po­je­li za­hva­lju­ju­ći za­ra­da­ma iz tih fa­bri­ka ko­jih da­nas vi­še ne­ma. Ipak, na­dam se da će oni ko­ji su ih uni­šti­li ima­ti slu­ha da nam obez­bi­je­de ostva­ri­va­nje osnov­nih pra­va ko­ja smo ste­kli po­šte­ni­im ra­dom – is­ta­kao je Ne­do­vić.

Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, po­men na tr­gu odr­žan je s ci­ljem da se ne za­bo­ra­ve pred­u­ze­ća i fa­bri­ke u ko­ji­ma je sa­mo na pod­ruč­ju bje­lo­polj­ske op­šti­ne ne ta­ko dav­no ra­di­lo vi­še od 12.000 rad­ni­ka.M.N. 

Sve su nam ote­li

Ne­ka­da­šnji rad­nik gra­đe­vin­skog pred­u­ze­ća ,,Rad­nik’’ Do­le Ko­na­tar is­ta­kao je da je po­no­san na vri­je­me ka­da je sa svo­jim ko­le­ga­ma gra­dio Bi­je­lo Po­lje i či­ta­vu Cr­nu Go­ru.

-Bi­lo nas je oko 1.500 za­po­sle­nih i ra­di­li smo po či­ta­voj li­je­poj, biv­šoj Ju­go­sla­vi­ji, ali i po svi­je­tu. Do­bre pla­te smo pri­ma­li i iz­dr­ža­va­li na­še po­ro­di­ce. Od­jed­nom su nam sve ote­li. Jed­no­stav­no, re­ko­še ‘’ide­te na bi­ro ra­da’’ i mi po­sta­do­smo ko­ri­sni­ci ne­ka­kve so­ci­jal­ne po­mo­ći od te usta­no­ve. I da­do­še nam pod sta­re da­ne ne­ka­ka­ve sa­vjet­ni­ke za za­po­šlja­va­nje. A ni­ko ni ne po­mi­šlja da nas pri­mi- ogor­čen je Ko­na­tar. 

Na iz­ma­ku sna­ga

Pred­stav­nik in­va­li­da ra­da i rad­ni­ka Žar­ko Pe­ko­vić iz Ko­la­ši­na iz­ra­zio je pu­nu po­dr­šku na­po­ri­ma bje­lo­polj­skih ko­le­ga da ostva­re svo­ja za­ko­nom za­ga­ran­to­va­na pra­va.

-Že­li­mo da se po­pra­vi sta­tus svih na­ših ko­le­ga sa sje­ve­ra Cr­ne Go­re, da osta­ne­mo u ži­vo­tu. Na iz­ma­ku smo sna­ga, a na nas se ni­ko ne okre­će i ni­ko ne is­pu­nja­va da­ta obe­ća­nja. Uvi­jek nas pre­va­re i osta­ne­mo bez iče­ga. Ko­ri­sti­će­mo sva ras­po­lo­ži­va sred­stva da po­pra­vi­mo svoj ne­za­vid­ni po­lo­žaj – po­ru­čio je Pe­ko­vić.

Sok i ci­ga­re­te na po­me­nu

Ife­ta Ko­lić, ko­ja je ra­di­la u ne­ka­da­šnjoj tek­stil­noj fa­bri­ci ‘’Je­kon’’, ka­za­la je da joj ni­je bi­lo te­ško da sim­bo­lič­no slu­ži so­ko­ve i ci­ga­re­te to­kom pe­for­man­sa, dok su nje­ne ko­le­ge pa­li­le svi­je­će za po­koj­nu pri­vre­du.

-Ovo je sa­mo je­dan po­ka­za­telj jad­nog sta­nja u ko­je su nas do­ve­li oni ko­ji su od­lu­či­va­li o na­šim sud­bim­na­ma. Sve su nam ote­li, i ni­je­su nam osta­vil­li ‘’ni cr­no is­pod no­ka­ta’’. Dr­ža­va, ko­ja je tre­ba­lo da nas za­šti­tim, sve je mir­no gle­da­la ali i uče­stvo­va­la u ve­li­kom bro­ju pljač­ka­ških pri­va­ti­za­ci­ja– ka­za­la je Ko­li­će­va.

(Izvor:Dan)