Leposavić negiranjem genocida nastavlja tamo gdje su ratni zločinci Ratko Mladić i Radovan Karadžić stali, ponovo ubija žrtve genocida i njihove porodice koje su preživjele pokolj.

Negira presude Međunarodnog suda u Hagu, negira Evropski parlament,koji je proglasio genocid u Srebrenici najvećim zločinom posle Drugog svjetskog rata, negira američki Senat,koji je takođe potvrdio presuda suda u Hagu o Srebreničkom genocidu.

Negiranje genocida može voditi pripremanju nekog novog sledećeg a to ne smijemo više nikom dozvoliti, ne želimo da se više nikada i nikome dešavaju genocidi, posebno ne našoj braći, komšijama i kumovima, jer tu osovinu zla treba zaustaviti jednom za sva vremena, da se više nikad ne ponovi.
 

Pitanje je na koji način želi Leposavić da uvede Crnu Goru u EU ako ne priznaje odlike suda u Hagu i ako ne priznaje odluke evropskog parlamenta.

Leposavić treba da snosi profesionalnu, krivičnu i moralnu odgovornost. Njegovi skandalozni stavovi iziskuju hitnu reakciju i odgovor od premijera Zdravka Krivokapića i potpredsjednika Vlade Dritana Abazović koji treba da se izjasne da li podržavaju stavove ministra o genocidu u Srebrenici i o legitimitetu Haškog tribunala i Međunarodnog suda pravde.

Ovo nije prvi put da se negiranje genocida u Srebrenici čuje u Skupštini Crne Gore od predstavnika nove vlasti.

Poslanik vladajućeg Demokratskog fronta  Jovan Vučurović ustvrdio je početkom decembra tokom skupštinske rasprave da ne priznaje genocid u Srebrenici.

Podsjetimo, Skupština Crne Gore, za vrijeme vlasti DPS-a, 2009. usvojila je Deklaraciju kojom prihvata Rezoluciju Evropskog parlamenta o Srebrenici i kojom se 11. jul proglašava Danom sjećanja na žrtve tog masakra.

U Deklaraciji se osuđuju ti zločini, kao i drugi zločini počinjeni tokom sukoba u bivšoj Jugoslaviji, ali riječ genocid nije pomenuta.

Demokratska partija  socijalista je već najavila pokretanje u Skupštini Crne Gore inicijative o usvajanju zakonskog akta kojim će biti zabranjeno negiranje genocida.

Genocid u Srebrenici događao se između 13. i 19. jula 1995. godine, tokom rata u Bosni i Hercegovini, u kojemu je ubijeno 8.372 bošnjačkih muškaraca i dječaka s područja enklave Srebrenice.

Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju, Sud Bosne i Hercegovine i sudovi u Srbiji osudili su više od pedeset osoba na više od 700 godina zatvora za zločine počinjene u Srebrenici. Od dvadeset presuda MKSJ-a za zločine počinjene u Srebrenici, sedam uključuje i presude za zločin genocida.