„Ova tema je aktuelna i na najvišim adresama EU, evropski Zeleni sporazum je usljed pandemije ponovo aktuelizovan kao dokument koji sadrži smjernice oporavak zemalja članica u novonastalim okolnostima. Posvećenost ove teme je značajna za Crnu Goru u kontekstu njenog puta ka EU“, rekao je on.

PKCG je, kako je podsjetio, 2019. godine pokrenula ovu temu koja je diskutovana regionalno i na visokom nivou.

„Jedan od zaključaka na tom sastanku bio je i projekat izrade mape puta Crne Gore ka cirkularnoj ekonomiji kao dijelu zelene ekonomije. U
saradnji sa UNDP i uz razumijevanje prethodne Vlade veoma posvećeno smo pristupili ovom poslu. Zbog izbijanja pandemije uradili smo manje od
planiranog. Ovo nije i ne može biti projekat komore i UNDP već svih nas“, kazao je on.

V.d generalna direktorica Direktorata za unapređenje konkurentnosti u Ministratvu ekonomskog razvoja Olivera Vukajlović rekla je da se crnogorska ekonomija i dalje u značajnoj mjeri suočava sa posljedicama koronavirusa pa se ukazala potreba za obezbjeđenjem  dalje sanžne
podrške privredi i u drugom kvartalu.

Ona je kazala da je najvažniji segment paketa za drugi kvartal podrška privredi koja će se odvijati u četiri faze, sa ciljem da se privredi obezbijedi oko 110 miliona novih kreditnih sredstava.

Rekla je da je nastavljeno i sa subvencionisanjem zarada po novom modelu gdje su privredni subjekti targetirani pojedinačno i gotovo da ne
postoji djelatnost koja nije zastupljena ovom programom.

„Cilj programa je da se pomogne preduzećima koje su imali pad prihoda od 50 i više odsto u prošloj godini. Preduzeća koja su imala pad prihoda od
50-70 % biće subvencionirani 50 % subvencija bruto minimalne zarade, dok za pad od 70 do 90 % biće 75% bruto minimalne zarade. Oni koji imaju
preko 90 % pad prihoda biće subvencionirani 100 %“, pojasnila je ona.

Procjena ukupne vrijednosti novog paketa mjera podrške je 166.075.000 eura.

V.d izvršni direktor Eko fonda, Draško Boljević, prevashodno je objasnio kako je ta instutucija nastala.

Djelovanje Eko fonda, objasnio je, svodi se na pomoć projektima koji su od strateškog ekološkog značaja.

Projekti koji su do sada odrađeni tiču se subvencije pri kupovini hibridnih vozila koji se tiče fizičkih i pravnih lica i preduzetnika a rađeno je na način što je Fond za kupovinu bio 100 000 eura, od čega je 50 000 eura bilo namijenjeno za kupovinu hibridnih, a 50 000 eura za
kupovinu električnih vozila.

„20 vozila se odnosilo na hibride a 10 na elektična vozila. Imali smo 20 prijava za hibridna vozila i prvih 20 prijavljenih će dobiti subvenciju
koja je iznosila 2 500 eura po vozilu, dok je za subvencije električnih vozila subvencija bila pet hiljada eura, tu je bilo planirano 10 vozila
ali dobili smo samo pet prijava“, rekao je on.

Rukovodilac službe za planiranje, analizu, izvještavanje i međunarodnu saradnju Ana Cmiljanić, kazala je danas da se IRF mora mnogo više
fokusirati na projekte zelene ekonomije.

„To se posebno vezuje za činjenicu što su glavni finansijeri IRF-a međunarodne finansijske institucije, od toga evropska investiciona banka
a od skoro i Francuska agencija za razvoj koje će sada i same izvore finansiranja uslovljavati procentom investicija u zelene projekte“,
rekla je ona.

Igor Jovanović iz Ministarstva ekologije, prostornog planiranja i urbanizma, govorio je o upravljanju otpadom i naglasio da to nije samo
izazov Crne Gore nego i EU.

Direktive u ovoj oblasti u EU su prepoznate kao teške direktive.

„Obično je percepcija građana u Crnoj Gori da ova oblast nije uređena kako treba ali smatram da smo mi u Ministarstvu dobro odradili posao. U
značajnom dijelu je izgrađena infrastuktura u skladu sa planskim dokumentima. Smatramo da ćemo u narednih godinu i po do dvije dana moći
da se pohvalimo i izradom infrastruktue i na sjeveru“, rekao je on.

Programski menadžer UNDP-a Snežana Dragojević kazala je da je glavni dokument koji na globalnom nivou uređuje politike klimatskih promjena
Okvirna konvencija UN o klimatskim promjenama, i to je možda dokumenat kojem je, zajedno sa Pariškim sporazumom, pristupilo najveći broj
zemalja svijeta.

Crna Gora je pristupila ovoj konvenciji sukcesijom 2006. godine kao neaneks zemlja a to znači da nema obaveze o izvještavanju ka konvenciji
kao što to imaju mnogo razvijenije zemlje.

Ipak, Crna Gora ima obavezu da podatke o efektu staklene bašte koje proizvodimo, predaje na svake četiri godine.