"Zašto EPCG jednostavno ne raskine ugovor koji je vlada Demokratske partije socijalista (DPS) sklopila sa tajkunskim firmama DPS-a. Posebno jer su upravo izvođači kasnili sa rokovima, a korona se ne može tretirati kao viša sila, jer je ugovor sklopljen u sred pandemije, pa se ne radi o novim okolnostima, nepoznatim izvođačima radova“, naveo je Medojević u saopštenju, prenosi Mina.

On smatra da ne treba davati 54 miliona eura "režimskim firmama DPS-a, za posao koji ne može da rezultira postizanjem propisanih standarda“.

Medojević je rekao da za Rudnik uglja rješenja treba tražiti u isporuci uglja Elektroprivredi Srbije (EPS) i drugim poslovnim alternativama.

"Za radnike TE treba pripremiti kvalitetan socijalni program sa dobrim otpremninama, alternativama za zapošljavanje ili mali biznis. Za razvoj Pljevalja je potrebno razraditi energetske alternative u pravci elektrane na biomasu, manjih hidroelektrana, proizvodnje hrane, izgradnje ekološke cementare van grada“, dodao je Medojević.

On je saopštio da je sada svima jasno da TE Pljevlja neće moći da ispuni ekološke parametre nakon ekološke rekonstrukcije, posebno zbog toga što su oni važili samo unutra 20 hiljada sati odobrenog dodatnog rada od Energetske zajednice (EZ).

"Kako je TE Pljevlja probila odobrene sate, sada će, nakon ekološke rekonstrukcije, morati da se obrati EZ kao nova TE, pa će parametri biti jos oštriji“, tvrdi Medojević.

On smatra da je, imajući u vidu cijenu uglja koja je za postojeću kalorijsku vrijednost lignita enormno visoka, kao i troškove emisije ugljen-dioksida i očekivana nove finanijska opterećenja od Evropske unije (EU) i EZ, jasno da je proizvodnja električne energije na lignit jednostavno neisplativa.