KO­LA­ŠIN- Po­red sa­mog ma­gi­stral­nog pu­ta od Ko­la­ši­na pre­ma Moj­kov­cu, u se­lu Tre­ba­lje­vo, po­ljo­pri­vred­ni pro­iz­vo­đač Pe­tar No­va­ko­vić vo­di svo­je ve­li­ko ga­zdin­stvo i in­ten­ziv­no se ba­vi po­ljo­pri­vred­nom pro­iz­vod­njom iako ima 75 go­di­na.

U ko­lašin­skom kra­ju po­znat je po pro­iz­vod­nji pet raz­li­či­tih vr­sta krom­pi­ra, li­sna­tog si­ra i kaj­ma­ka, a ima i cje­lo­kup­nu li­ni­ju za pro­iz­vod­nju ka­ba­ste stoč­ne hra­ne. Naj­ve­ći pro­blem s ko­jim se ovaj vri­jed­ni do­ma­ćin su­sre­će je ne­do­sta­tak rad­ne sna­ge, jer u Ko­la­ši­nu ne mo­že da na­đe rad­ni­ke iako nu­di dnev­ni­cu od 25 eura, kao i hra­nu i pi­će.

No­va­ko­vić ka­že da je te­ško po­vje­ro­va­ti da u da­na­šnje vri­je­me, ka­da su pla­te ma­le, a ve­ći­na lju­di je i bez po­sla, u Ko­la­ši­nu ne mo­že da na­đe rad­ni­ke ko­je bi an­ga­žo­vao na svom ima­nju, sve­ga šest ki­lo­me­ta­ra uda­lje­nom od gra­da...

-Pri­nu­đen sam da iz Bi­je­log Po­lja do­vo­dim rad­ni­ke, pri­pad­ni­ke rom­ske po­pu­la­ci­je, ko­ji­ma pla­ćam pre­voz i dnev­ni­cu, a dok su kod me­ne ima­ju obez­bi­je­đe­nu i hra­nu i pi­će. Za­do­vo­ljan sam nji­ho­vim ra­dom, mno­gi od njih ra­ni­je ni­kad ni­je­su ra­di­li ove po­slo­ve, ali kad se čo­vje­ku pri­đe ljud­ski i kad mu se ob­ja­sni šta se od nje­ga oče­ku­je i šta tre­ba da ra­di sve ide kao po lo­ju – ka­zao je No­va­ko­vić.

No­va­ko­vić se po­ljo­pri­vred­nom pro­iz­vod­njom ba­vi vi­še od tri­de­set go­di­na, po stru­ci je di­plo­mi­ra­ni agro­nom u pen­zi­ji. Svoj po­sjed od 62 hi­lja­de kva­drat­nih me­ta­ra ob­ra­di­ve ze­mlje odr­ža­va uz po­moć su­pru­ge i si­na.

(Izvor:Dan)