Sadašnje zakonsko rješenje diskriminiše pojedince tako što im uskraćuje pravo da se kandiduju na izborima. Ono je u suprotnosti sa preporukama Venecijanske komisije i ODIHR-a, ali i temeljnim aktom za demokratske izbore Kopenhaškim dokumentom iz 1990. godine koji sadrži neupitne i opšteprihvaćene standarde.

Države potpisnice ovog dokumenta, među kojima je i Crna Gora, obavezale su se da će poštovati "pravo građana da nastoje da steknu političke ili javne funkcije, individualno ili kao predstavnici političkih partija ili organizacija, bez diskriminacije", naveo je u izjavi za "Dan" izvršni direktor CGO Dragan Koprivica.

Dodao je da se u javnosti često može čuti da u izbornim sistemima kao što je naš nije moguće učešće nezavisnih kandidata. To, tvrdi on, nije istina i predstavlja jednu od "uobičajenih zabluda" o izborima. Ističe da istraživanja pokazuju da nezavisni kandidati pozitivno utiču na odziv birača, kvalitet predstavljanja građana, ali i na odgovornost vlasti i političara.

Zato se CDT, kako je zaključio, zalaže za to da se kao prvi korak uvede pravilo da se kandidature nezavisnih kandidata smatraju izbornim listama sa jednim kandidatom.

O potrebi uvođenja individualnih kandidatura bilo je rasprave i na radnoj grupi za izgradnju povjerenja u izborni proces, ali su predstavnici partija i tu pokazali nerazumijevanje za zahtjev civilnog društva.

Direktor Monitoring programa Mreže za afirmaciju nevladinog sektora (MANS) Vuk Maraš, koji je i član radne grupe, kazao je da se postupak izbora mora demonopolizovati do maksimalne moguće mjere.

Po riječima poslanika Demokratskog fronta Milutina Đukanovića u našem proporcionalnom izbornom sistemu inividualne kandidature mogu da se realizuju kroz grupe građana.

"To je sasvim korektna alternativa u našem izbornom sistemu. Ako bismo imali individualne kandidature, to bi moglo da prouzrokuje probleme u praksi. Šta ako se nešto desi tom kandidatu, kako definisati zamjenu. Šta ako on na zborima osvoji više glasova nego što je dovoljno za jedan mandat. Moglo bi da dođe do narušavanja izborne volje. Pojedinac bi morao da pređe izborni cenus od tri posto, to su već dva mandata. Ako osvoji deset odsto glasova, trebalo bi da mu pripadne osam poslaničkih mjesta", ističe Đukanović.