Grupica željna pažnje, u svakom pogledu i mnogo čega još, na najprometnijem gradskom mjestu, ispred opštinske zgrade izvode performans pod nazivom „Idite i borite se“. U mnogo čemu je to podsjećalo na ceremonije koje su se sprovodile u čast nekadašnjih velikodostojnika države Rima. Naime, građani se danas zadesiše kao posmatrači, u otprilike, polučasovnoj borbi Zo-gladijatora. Na licima očevidaca, mogle su se primijetiti razne manifestacije emocija, neki su bili u čudu, drugi sa zebnjom i bojazni, pojedini sa ožalošćenim pogledima, a bilo je i onih sa usklicima „to, bravo, ne daj se, ovde ima raznih vrsta pasa, itd“. Uz gromoglasne laveže i neartikulacije, agonija jednog od zalutalih rasnih kućnih ljubimaca odvijala se pred očima pljevaljske čaršije. Okružen ljutim protivnicima, nama poznatim kao lutalice, junak sa ogrlicom i lijepo „vaspitan“, branio se lavovski.
Šta je u ovom slučaju glas građanske misli i odgovor? Iskušani morem problema u našoj sredini, zagađenim vazduhom, neurednim i blatnjavim ulicama, pitamo se čeka li nekog od građana ili neko dijete iza ugla čopor nezbrinutih pasa. Čak i da se zaključi da su isti bezopasni po ljude, vizuelni dojam ovakvih scena je jako neugodan i porazan za cjelokupnu zajednicu i njenu uređenost.
Definitivno je ovo jedan od indikatora kvaliteta života građana ovog grada. Sve je ovo povod da se postave mnoga pitanja koja su u vezi tretiranja ovog problema. Na kolikom smo stepenu razvoja i da li smo (ne)sposobni da riješimo status onih koje ne traže mnogo? Dokad će biti sterilna uloga odgovornih i nadležnih? Svi bi trebali da zauzmu stav da nas ne zanima samo puki odgovor na ovakva pitanja, kao što je ne posjedujemo neophodna sredstva za puni i efektivan rad azila (razumije se finansijska) i da dizanjem ruku od ovog problema skidaju vlastitu odgovornost. (pvportal.me)
