Iz­vr­šni di­rek­tor Mre­že za afir­ma­ci­ju ne­vla­di­nog sek­to­ra (MANS) Va­nja Ća­lo­vić i pet ak­ti­vi­sta ove or­ga­ni­za­ci­je sa­ slu­ša­ni su ju­če u pod­go­rič­kom Osnov­nom su­du u svojstvu tu­ži­la­ca.

Ća­lo­vi­će­va, Vuk Ma­raš, Mi­tar Ba­tro­vić, Je­le­na Ra­do­ njić Man­dić, Ba­jo Da­ni­lo­vić i Ivan Ba­kić tu­ži­li su dr­ža­vu Cr­nu Go­ru zbog neo­sno­va­nog hap­še­nja i ba­ha­to­sti poli­ci­je tokom per­for­man­sa is­pred Skup­šti­ne 21. ju­na pro­šle go­di­ne, tra­že­ći da im se is­pla­ti ne­ma­te­ri­jal­na šte­ta u iz­no­su od 6.000 eura, piše Dan.

Svi tu­ži­o­ci su u svo­jim iska­zi­ma sa­op­šti­li da im ni­ko od pred­stav­ni­ka po­li­ci­je za sko­ro šest sa­ti za­dr­ža­va­nja ni­je sa­op­štio raz­lo­ge uhap­še­nja, na­ vo­de­ći da im je to i da­lje ne­po­zna­to.

Ća­lo­vi­će­va je ka­za­la da je iz­ja­vu di­rek­to­ra Upra­ve po­li­ ci­je Slav­ka Sto­ja­no­vi­ća, da je po­li­ci­ja po­stu­pi­la is­prav­no i da bi sve opet isto bi­lo ura­ đe­no, do­ži­vje­la kao pri­jet­nju, ka­ko njoj i ak­ti­vi­sti­ma ove or­ ga­ni­za­ci­je ta­ko i dru­gim slo­ bod­nim gra­đa­ni­ma.

"Shva­ti­la sam to kao pri­jet­nju i na­ma i dru­gim lju­di­ma. Po­li­ca­jac ko­ji je na­lo­žio hap­še­nje ta­kvu od­lu­ku ni­je mo­gao do­ni­je­ti sa­mo­stal­no, bez kon­sul­ta­ci­je sa svo­jim šefovi­ma.

Do da­na­šnjeg da­na mi ni­ko iz MUP a i UP ni­je sa­op­štio osnov hap­še­nja i raz­lo­ge za­dr­ža­va­nja, ka­za­la je Ća­lo­vi­će­va.

Ona je, kao i osta­li tu­ži­o­ci, sa­op­šti­la da ne sma­tra da su joj ova­kvim po­stu­pa­njem po­li­ci­je po­seb­no na­ru­še­ni čast i ugled u jav­no­sti, ma­kar kod ve­ćeg di­je­la, na­vo­de­ći da je ipak osje­ti­la broj­ne ne­pri­jat­no­sti zbog ovog in­ci­den­ta.

Ta­kvo sta­nje po­sli­je sve­ga joj je, ka­ko je ka­za­la, olak­ša­la či­nje­ni­ca da su pri­je per­for­man­sa is­pi­ta­li svo­je za­kon­ske mo­guć­no­sti i da su zna­li da ni­šta lo­še ne či­ne.

"Bi­la sam svje­sna da ne ra­di­mo ni­šta pro­tiv dr­ža­ve i za­ko­na, ni­ti ne­što što za­slu­žu­je ta­kvu re­pre­si­ju i po­stu­pa­nje. Iz tog raz­lo­ga ni­ma­lo ni­je­sam sum­nja­la da sam savjesno po­stu­pi­la po nor­ma­ma ovog dru­štva",  ka­za­la je Ća­lo­vi­će­va.

Ona je ka­za­la da je osje­ti­la iz­vje­snu bo­ja­zan pri­li­kom za­dr­ ža­va­nja u pro­sto­ri­ja­ma CB zbog od­go­vor­no­sti pre­ma osta­lim svo­jim sa­rad­ni­ci­ma, jer su se, ka­ko je re­kla, kao or­ga­ni­za­ci­ja ba­vi­li „ru­žnim stva­ri­ma tih slu­žbe­ni­ka”.

Iz tog raz­lo­ga se, ka­ko je ka­za­la, bo­ja­la da ne po­ku­ša­ju ne­što što bi se mo­glo sma­tra­ti nji­ho­vom osve­tom zbog to­ga. Vuk Ma­raš je ka­zao da je pri­ je po­čet­ka performansa odr­ža­nog 21. ju­na 2013. go­di­ne is­pred zgra­de par­la­men­ta upo­znao pri­ sut­no po­li­cij­sko obez­bje­đe­nje šta će ura­di­ti, upo­zo­ra­va­ju­ći ih da pri­pa­ze da im bojom ne bi uni­šti­li uni­for­mu ili ci­pe­le.

"Bi­la sam svje­sna da ne ra­di­mo ni­šta pro­tiv dr­ža­ve i za­ko­na, ni­ti ne­što što za­slu­žu­je ta­kvu re­pre­si­ju i po­stu­pa­nje

Ni ta­da ga, ka­ko tvr­di, ni­ko ni­je upo­zo­rio da kr­ši za­kon ni­ti da to ne smi­ju uči­ni­ti.

"Ni dan da­nas ne znam za­što sam uhap­šen, osim da je to ne­ko ura­dio iz po­li­tič­kih raz­lo­ga da nas za­pla­ši. Po­li­ci­ja nas je tre­ti­ra­la kao da smo te­ro­ri­sti ili vo­đe or­ga­ni­zovanih kri­mi­nal­nih gru­pa, a tim istim po­li­caj­ci­ma su po­bje­gli Dar­ko Ša­rić i Sa­fet Ka­lić, a nas su pri­ve­li kao da smo naj­go­ri kri­mi­nal­ci", ka­zao je Ma­raš.

I osta­li tu­ži­o­ci su ka­za­li da su oni, kao i nji­ho­ve po­ro­di­ce zbog hap­še­nja pre­ži­vje­li ve­li­ke ne­pri­jat­no­sti i stres, na­vo­de­ći da je tri ča­sa na­kon hap­še­nja bi­lo ja­sno da po­li­cija ne­ma prav­nog osno­va da ih dr­ži u pri­tvo­ru ka­da su ih oba­vi­je­sti­li da se tu­ži­lac iz­ja­snio da ni­je­su po­či­ni­li ni­jed­no kri­vič­no dje­lo.

"Tek sam se ta­da osje­ćao ka­ ta­stro­fal­no, jer sam vi­dio da ne­ma­ju za­kon­ski osnov za za­ dr­ža­va­nje već si­lu na sra­mo­tu po­ku­ša­va­ju da na­pra­ve ne­ka­kav prav­ni po­ku­šaj da nas dr­že tu bez ika­vog osno­va. Ka­da smo ih pi­ta­li da li smo uhap­še­ni, re­kli su nam ne, ali su nam ogra­ni­či­li slo­bo­du kre­ta­nja. Ni­je ši­ja ne­go vrat ", ka­zao je Maraš.

On je ka­zao da ni­ka­da ni­je vi­dio da ne­ko­ga, uz prat­nju, u ma­ri­ci, pri­vo­de u Sud za pre­kr­ša­je.

"U mrač­noj, li­me­noj ma­ri­ci, gdje svo še­sto­ro le­ti­mo ka­da uđe­mo u kri­vi­nu, vo­žnja mi je dje­lo­va­la sa­bla­sno i pri­lič­no ne­hu­ma­no. Da je na­še hap­še­ nje bi­lo iz po­li­tič­kih raz­lo­ga upu­ću­je i to da je sa­mo ne­ko­ li­ko da­na ka­sni­je je­dan čo­vjek sru­šio ci­je­li ho­tel ne­ko­li­ko de­se­ti­na me­ta­ra od Skup­šti­ne. On ne sa­mo da ni­je iz­lo­žen re­pre­si­ji, već ga ni­ko ni ne hap­si što se me­ni de­si­lo jer sam pro­suo par li­ta­ra bo­je", ka­zao je Ma­raš za Dan.