Pro­dav­ci na pi­ja­ca­ma ne kri­ju raz­o­ča­ra­nje zbog sla­be pro­da­je, jer na te­zga­ma ima sve­ga osim ku­pa­ca, što naj­bo­lje go­vo­ri o so­ci­jal­noj si­tu­a­ci­ji u Cr­noj Go­ri, piše Dan.

Na pi­ja­ci u tr­žnom cen­tru Gin­taš u Pod­go­ri­ci tr­gov­ci ka­žu da se ne sje­ća­ju ka­da su ima­li ma­nje pa­za­re po­što se tr­go­vi­na sve­la na gra­me, ko­ma­de, a ri­jet­ko kad ko ku­pu­je vi­še ki­lo­gra­ma vo­ća ili po­vr­ća. Pro­dav­ci na­vo­de da su ma­lo vi­še po­sla ima­li oko pra­zni­ka, ali da je na­kon to­ga sve sta­lo, pa se pi­ta­ju ka­ko će ot­pla­ti­ti te­zgu.

U Cr­noj Go­ri se ne mo­že pre­ži­vje­ti ni sa pla­tom ko­ja je u ja­nu­a­ru u pro­sje­ku iz­no­si­la 478 eura jer je po­tro­šač­ka kor­pa, ko­ja pred­sta­vlja osnov­ne na­mir­ni­ce, ko­šta­la čak 790 eura.

Mno­gi gra­đa­ni sma­tra­ju da je pi­ja­ca ogle­da­lo so­ci­jal­ne si­tu­a­ci­je, i da se tu naj­bo­lje vi­di ka­kvav je stan­dard, a ako je su­di­ti pre­ma is­ku­stvu ta­mo­šnjih pro­da­va­ca, si­tu­a­ci­ja je ve­o­ma lo­ša. Pre­ma ri­je­či­ma Ki­ke Rn­ko­vić, ko­ja pro­da­je mlječ­ne pro­iz­vo­de, kup­ci naj­če­šće tra­že si­ra na mje­ru za euro, a ka­da ku­pu­ju kaj­mak tra­že po 50 ili 100 gra­ma.

– Ne znam šta lju­di ra­de sa tom ko­li­či­nom jer to je ve­o­ma ma­lo, a ne­ma­ju nov­ca za vi­še. Naj­vi­še se tr­gu­je na gra­me. Ne­ka­da se de­ša­va­lo da kup­ci uzmu dva, tri ili pet ki­lo­gra­ma, ali u po­sled­nje vri­je­me sve ma­nje i ma­nje – ka­že Rn­ko­vi­će­va za Dan.

Ona is­ti­če da su sni­zi­li ci­je­ne ko­li­ko su mo­gli, ali da opet te­ško do­la­ze do mu­šte­ri­ja.

Pro­da­vac vo­ća i po­vr­ća Iv­ka Vu­ko­vić sma­tra da na­rod ži­vi mno­go lo­še, te da pi­ja­ca ne ra­di ni­šta bo­lje ne­go mar­ket.

– Ka­da vi­di­te ko­li­ko lju­di ku­pu­ju i ko­li­ko če­sto, on­da je ja­sno ka­ko se ži­vi. Uglav­nom se ku­pu­je po­la ki­la ili ki­lo, pre­ko to­ga te­ško. Ni­je mi se de­si­lo da ne­ko ku­pu­je na ko­mad, u tom slu­ča­ju si­gur­no bih ne­kog ča­sti­la tu ja­bu­ku. Ma­da, ne mo­ra da zna­či da ako lju­di ku­pu­ju na ko­mad da ne­ma­ju pa­ra. Ne­ko uzi­ma na ko­mad za­to što mu to­li­ko tre­ba, ali ku­pu­je če­šće – ka­že Vu­ko­vi­će­va.

Ona na­vo­di da je u po­sled­nje dvi­je go­di­ne pro­da­ja na pi­ja­ca­ma pre­po­lo­vlje­na.

U po­zna­toj pod­go­rič­koj bu­rek­dži­ni­ci „Vuk­če­vić” ka­žu da po­sla ne fa­li, ali ipak osje­ća se bes­pa­ri­ca. Ma­ja Po­po­vić tvr­di da naj­vi­še po­sla ima­ju ka­da se pri­me pen­zi­je i pla­te, a dva tri da­na po­sli­je to­ga pro­da­ja se sma­nji.

– Vi­di se da su i lju­di ner­vo­zni­ji ka­da ne­ma­ju nov­ca i ta­da zna­ju da bu­du dr­ski. Shva­ta­mo ih, bes­pa­ri­ca se vi­di. Sva­kog da­na ima­mo ba­rem dvo­je ili tro­je lju­di ko­ji tra­že da ih ča­sti­mo bu­rek jer ne­ma­ju da pla­te. Uvi­jek im iz­la­zi­mo u su­sret, ali ima i pre­va­ra­na­ta, ne­ko do­đe na­ru­či, uzme i po­bjeg­ne, a pri­tom ne pla­ti – ka­že Po­po­vi­će­va.

Pa­zar­ni dan Li­ri­ja Du­ka opi­su­je ri­je­či­ma „sla­bo i ni­ka­ko”. Ona pro­da­je ko­štu­nja­vo vo­će, ko­je va­ži za zdra­vu hra­nu.

– Je­di­no ora­he pro­da­je­mo na po­la ki­la, ovo osta­lo, ba­de­me, lje­šni­ke itd. na 100 ili 200 gra­ma. Sve je mi­ni­mal­no, je­di­no pred pra­zni­ke lju­di ma­lo vi­še tr­gu­ju i po­sli­je pla­te dva tri da­na – ka­že Du­ka.