Dosad su naučnici proizveli samo hromozome bakterija i viralnog DNK, čija je gradnja daleko jednostavnija. 

Ovog puta uspjeli su da proizvedu genom i povežu 273.871 bazni par DNK kvasca, što je nešto manje od prirodnog ekvivalenta koji sadrži 316.667.

Naučnici su modifikovali genetsku bazu ovog hromozoma, odstranivši iz njega sve one djelove koji nisu neophodni za reprodukciju i rast hromozoma. 

- Zahvaljujući našem istraživanju, sintetička biologija je iz teorije prešla u realnost - izjavio je Džef Beki (Jef Boeke), direktor Instituta genetskih sistema pri medicinskom centru Lengon Univerziteta u Njujorku i vodja projekta, čiji su rezultati objavljeni danas u američkoj stručnoj reviji Science. 

Znatno modifikovani eukariotski hromozom (struktura koja sadrži gene u jezgru ćelija svih životinja i biljaka) presadjen je u žive ćelije pivskog kvasca koje su se ponašale sasvim normalno premda su posedovale nova svojstva koja ne postoje u prirodnom kvascu, naveli su istraživači. 

- Modifikacija genoma je čista lutrija jer neadekvatna promjena može da ubije ćeliju - objasnio je profesor Beki, prenosi Blic.

Na osnovu ove tehnike, naučnici će sada biti u prilici da manipulišu genomom kvasca kako bi mu dali odredjena svojstva. Ubuduće će biti moguće razviti sintetičke vrste kvasca sposobne da proizvedu rijetke ljekove ili odredjene vakcine, poput vakcine za hepatitis B. 

Veštački kvasac bi, takodje, mogao da se koristi za brži razvoj efikasnijih biogoriva.