On ističe da su sankcije uvedene Rusiji samo prazni gestovi, te da Putin to zna i tretira ih sa podsmjehom.
Gaj Milije, geopolitički analitičar, koji članke objavljuje na stranici "Gejtstoun institut", ističe da je odluka da se Rusija suspenduje iz G8 u suštini pokazatelj nemoći.
Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov rekao je da ta odluka ne predstavlja veliki problem za tu zemlji. Putin zna da je Rusija sada potrebna Evropi više nego što je Rusiji potrebna Evropa.
On, očigledno, nikada nije prestao da vjeruje da države, koje su nekada bile dio SSSR-a, trebaju da ostanu pod uticajem Rusije i da njihova integracija u EU i NATO predstavlja opasnost po opstanak njegove zemlje.
Ukoliko bude smatrao da je neophodno i moguće da Rusija interveniše u ruskim govornim područjima u Ukrajini, on će to i učiniti. Ako pomisli suprotno, onda neće - smatra Milije.
Kada je Gruzija počela sa približavanjem EU i NATO, Putin je čekao pravo vrijeme da reaguje i to je učinio. Tokom 2008. godine Južna Osetija i Abhazija su se otcijepile od Gruzije nakon vojne intervencije Rusije.
Ruski predsjednik znao da Rusija sebi ne može da dozvoli gubitak Sevastopolja i pripajanjem Krima - i dobio je tu luku.
On smatra da ispred sebe ima slabu Ameriku,a opšte ponašanje administracije SAD pokazuje mu da je u pravu.
Sve ukazuje na to da se SAD u fazi povlačenja, njihov vojni budžet se neprestano smanjuje. U proteklih pet godina predsjednik Barak Obama govorio je okončanju ratova u kojima učestvuju SAD.
Vašington zavisi od ruske saradnje u daljim pregovorima sa Iranom, u krizi sa Sirijom, a Rusija je potrebna i za povlačenje američkih snaga iz Avganistana.
Putin smatra da Obama neće ući u otvoren sukob sa Rusijom. Sankcije koje je Vašington uveo Moskvi beznačajne su i ruski predsjednik ima razloga da smatra da one neće biti pojačane.
Putin, očigledno, Evropu smatra još slabijom od Amerike. Način na koji evropski lideri govore i djeluju pokazuju da i u tome - ne griješi.
Decenijama su se evropske zemlje oslanjale na američki odbrambeni kišobran i nijedna od tih država nema sopstvenu armiju sposobnu da učini neto više od ograničenih operacija. Evropska inostrana politika prepliće se sa stavovima Obamine administracije.
Sve države imaju duboke ekonomske i finansijske veze sa Rusijom, koje ne mogu tako lako da se prekinu. Britaniji je neophodan ruski kapital investiran u grad London.
Francuska ne može da otkaže ugovor o prodaji vojnih brodova Rusiji, a da poslije ne zatvore svoja brodogradilišta u Sen Nazaru ili da se ne suoči sa socijalnim nemirima.
Njemačka ne može dugo da opstane bez ruskog gasa i nafte. Rusija obezbjeđuje 30 odsto prirodnog gasa potrošenog u Zapadnoj Evropi i Putin očigledno misli da Evropa neće ući u otvoren sukob sa Moskvom.
Ili će se Zapad suprostavitu Putinu, a ako će to učiniti - to mora biti brzo, ili će on pobijediti, ocjenjuje Milije i zaključuje:
Očigledno je da se Evropa neće suprostaviti, a rezultati posljednjih anketa ukazuju na to da se Amerikanci sve više okreću izolacionizmu.
Iskazujući svoje viđenje situacije, Obama je nedavno rekao da Rusija nije ništa drugo do "regionalna sila" i da "djeluje iz slabosti".
Rusija pokriva deset vremenskih zona i graniči se sa Evropom, Bliskim istokom, Kinom, Sjevernom Korejom i Aljaskom. Ukoliko je gomilanje vojnika i prisajedinjenje Krima pokazatelj "slabosti", onda sve ukazuje na to da je Amerika još slabija.
Zapad je pokušao da privuče Ukrajinu, ali njihovi lideri nisu uzeli u obzir reagovanje Rusije ukoliko u toj namjeri i uspiju. Nisu uzeli u obzir ni to da je Ukrajina teritorija od posebnog značaja za Ruse, jer je to zemlja Kijevskih Rusa ili kolijevka ruske istorije.
Ukrajina plaća cijenu njihovog neodgovornog stava - zaključuje Gaj Milije.
