'Ajde prvo o dilemi: ona strana za koju sam redovno o revnosno glasao - izglasala je Zakon protiv mene i moje petočlane porodice. Ti znaš komšija da mi je penzija nešto preko 3OO eura i to je jedini redovni mjesečni prihod u mojoj porodici. Supruga ne radi i nikad radila, a radila je mnogo kao prava domaćica i majka troje, sada odrasle djece. Što bi se reklo - svako stasalo za glasanje, udaju i ženidbu. Ćerke blizankinje pri kraju studija, već su dva-tri put su izlazile na glasanje. Naravno na "moju stranu". Sin je napunio 19 i po i sad će (možda i NEĆE) prvi put na glasanje. Mi ostali 'oćemo - PRVI PUT za drugu stranu, jer nas je "moja strana" uskratila, da ne kažem - osakatila. Za one ljetnje prihode koje su moja djeca već nekolike sezone zarađivala u Budvi i Sutomoru prodavajući sladoled i voće kod dvojice gazda. To ti je, komšo, od 1. juna do 1. septembra njih troje zajedno, po 400 mjesečno - 3.600. eura.Neka za sebe potroše pola - mi smo za struju,kredite i privatne pozajmice dužni više od 2 hiljadarke. I - šta sad? Kad nema tih, kao i lani, očekivanih prihoda -ukinuće mi struju,utužiće me za kredit i "uzeće mi obraz" kod onih što mi daše pozajmicu.

Zato onima koji uskratiše svakog ljeta očekivani prihod HILJADAMA dužnika, nevoljnika i sezonskih poslenika - poruka: ja i moja porodica nećemo na birališta.. A, ako mi "proradi" iznuđeni inat - eto pet glasova onima koje moja familija NIKAD nije glasala.