Barozo, koji bi trebalo da napusti dužnost poslije 10 godina na tom položaju, ocijenio je da je ukrajinska kriza najveća pretnja za bezbjednost u Evropi od pada Berlinskog zida, koja nosi veću mogućnost za destabilizaciju od ratova na Balkanu 90-ih godina. 

Barozo je rekao i da su evropske zemlje odlučile da podrže Ukrajinu i pokažu da potezi Rusije moraju da povuku posledice, ali je dodao da je prihvatanje zajedničkog odgovora na ovu situaciju "još uvijek u proceduri", zbog različitih stavova članica Evropske unije, preneo je B92, pozivajući se na Rojters. 

"Da budemo iskreni, to jeste nešto što treba rješavati", naglasio je Barozo. 

Barozo, koji je podsjetio da se, tokom svog mandata, sastao sa predsjednikom Rusije Vladimirom Putinom najmanje 20 puta, kao i da je sa njim često razgovarao tokom krize, rekao je da iza nje stoje Putinove ambicije da ojača veze s nekima od bivših sovjetskih republika i stvori Evroazijsku uniju. 

"On želi da izgradi i proširi svoju zemlju kako bi postala Evroazijska unija, neka vrsta polarizacije moći, nažalost suprotstavljena Evropskoj uniji", rekao je Barozo. 

On je, takodje, podržao odluke Evropske komisije vezane za finansijsku krizu koja je evrozonu dovela na ivicu propasti krajem 2011, rekavši da je EK ispravno postupila braneći stabilnost jedinstvene valute. 

"Mislim da sad možemo da kažemo da je kriza opstanka eura riješena", zaključio je Barozo.