Džekson ističe da je kriza u Ukrajini probudila „uspavani Zapad“ i da će NATO pozivom Crnoj Gori pokazati da se Istok Evrope može najbolje stabilizovati konsolidacijom Juga.
Niko više ne raspravlja o tome da li je Crna Gora kvalifikovana za članstvo u NATO, tj. da li je spremna, svi to sada priznaju, pitanje je samo kada će biti upućen poziv. Mislim da će odluka biti donijeta neposreno pred samit, jer današnji političari tako donose odluke, u posljednjem momentu, kazao je Džekson odgovarajući na pitanje hoće li septembarski samit NATO-a u Velsu biti samit proširenja.
„S druge strane, morate biti svjesni jedne stvari. Zapad je danas u velikoj bezbjednosnoj krizi, a da se još nije potpuno izvukao iz finansijske. Sada nije pitanje da li želite Crnu Goru u Alijansi, nego da li vam ona pomaže ili vas nečim ugrožava. Ali, danas, imamo jak argument na našoj strani. Da bi imali stabilan Istok Evrope, moramo imati konsolidovan Jug. Sada, kada je Ukrajina u haosu, NATO mora posebnu pažnju posvetiti Balkanu, jer je to područje još ranjivo. Zato komentari, koji ponekad dolaze i od zvaničnika Alijanse, da kriza u Ukrajini neće uticati na proširenje nijesu tačni. Svaka kriza utiče na jačanje procesa integracija“, rekao je Džekson.
Kaže da se Crna Gora kvalifikovala za članstvo i da je stigla do cilja. Nijedna članica NATO-a danas ne kaže da je protiv ulaska Crne Gore u NATO, svi kažemo da bi je trebalo pozvati, kaže Džekson, ali i konstatuje da jeste najjači argumet Crne Gore za članstvo u NATO to što je dokazala da je pouzdan partner i što sprovodi sve neophodne reforme, ali da su sada preokupacije neke druge stvari.
„Sve što smo bliži Velsu političari će shvatiti da se poziv Crnoj Gori mora uputiti. Najbolji primjer za to je odnos generalnog sekretara NATO-a Andersa fog Rasmusena, koji je donedavno oko ulaska Crne Gore bio rezervisan, a sada kaže – spremni smo za Crnu Goru“, podsjeća Džekson.
Pozivinica za članstvo u NATO, naravno, donijeće Crnoj Gori benefite, kaže on, konstatujući da će pregovaranje sa Evropskom Unijom biti mnogo teže.
„Hrvatskoj je za ulazak u taj savez trebalo pet godina, a za Uniju oko deset godina. Greška je posmatrati evropske i evroatlantske integracije kao odvojene procese, jer se u modernom dobu ta dva puta ne mogu razdvajati. Pogotovo ne na Balkanu. Crnoj Gori će pomoći i činjenica da će dio reformi koje su potrebne za ulazak u Uniju, već biti urađene zbog članstva u NATO-u, i to će ubrzati stvari. A benefiti od ulasaka su ogromni. Kada ste član NATO-a, troškovi odbrane su mnogo manji, i sve radite zajedno sa 28 članica i saveznika, što je velika stvar, a članstvo u EU i NATO utrostručiće prihode građana, to je iskustvo svih zemalja koje su prošle taj put“, kaže Džekson.
Prema njegovim riječima, crnogorski građani bi trebalo da razumiju da, i ako nekim slučajem u Velsu ne dođe do poziva, da tu nije problem što Crna Gora nije spremna, već da su presudile neke druge okolnosti u globalnoj politici.
Ipak, kako kaže, NATO-u trebaju pozitivne i dobre odluke, jer ih dugo nije bilo.
„Alijansa je veliki mehanizam, ali niko ne smije dovesti u pitanje proces proširenja. Štaviše, svi su uvjereni da je Crna Gora izvršila svoje zadatke i treba je nagraditi za taj trud, kao i svaku članicu do sada. Veliki ulog novca bih stavio na to da će Crna Gora na narednom samitu dobiti poziv za članstvo. S druge strane, kao da se zaboravlja koliko bi taj poziv bio značajan za Crnu Goru i Balkan uopšte. Veoma je važno da Crna Gora dobije taj poziv, prvenstveno zbog investitora, to će im biti prvi signal da je destinacija bezbijedna za ulaganje“, kazao je Džekson u intervjuu Pobjedi.
(pobjeda.me)
