Prerađenoj hrani je teško reći „ne“, jer su cijene pristupačne, a ukusi vrlo primamljivi. Zbog toga mnogi ni ne razmišljaju o tome kakve posljedice takva hrana ima po zdravlje. Teško je eliminisati svu prerađenu hranu iz upotrebe, ali vrijedi pokušati da se izbaci poneka namirnica s ove liste.

Margarin

Za razliku od maslaca, koji se pravi od mlijeka, margarin se dobija iz biljnih ulja. U preradi dolazi do stvaranja transmasnih kiselina koje podstiču upalne procese u tijelu, oštećuju ćelije i zidove krvnih sudova. Smatra se da ova vrsta biljne masti povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti, pa čak i od raka. Zasigurno je jedna od najgorih namirnica za tijelo, zbog čega se i nalazi na samom vrhu ove ljestvice.

Suhomesnati proizvodi

Salame, slanina, viršle i drugi suhomesnati proizvodi puni su nitrita, a meso koje se koristi za njihovu proizvodnju je već zbog samog načina industrijskog uzgoja puno hormona i antibiotika. U procesu prerade u ovakvo meso se još dodaju vještački ukusi, boje, soli i konzervans. Mehanički odvojeno meso obično se obrađuje pod ekstremnim pritiskom i toplotom, zbog čega se gube nutritivne vrijednosti.

Voće i povrće iz konzerve

Najpoznatiji izvor dragocjenog likopena i drugih važnih hranjivih sastojaka je paradajz. Ali ako se kupuje u konzervi, sve njegove koristi padaju u vodu. Konzervisana hrana sadrži štetni sastojak BPA, a najviše ga ima u soku od paradajza jer zbog svoje kiselosti izaziva veće ispuštanje BPA iz zidova konzervi. Zato treba da se jede svjež paradajz ili onaj iz staklene ambalaže.

Pržene grickalice

Grickalice sadrže mnogo soli, kalorija i konzervansa. Siromašne su nutritivnim vrijednostima i vlaknima zbog čega usporavaju probavu. Kokice koje se pripremaju u mikrotalasnoj sadrže jedinjenje PFOA, koje prijanja na kokice i štiti ih od lijepljenja za kesicu, a preliminarne studije na ljudima povezale su tu hemikaliju s neplodnošću, rakom jetre i testisa.

Vještački zaslađivači

Med, stevija, pa čak i običan šećer bolji su zaslađivači od vještačkih. Oni su veoma slatki (ponekad 200 puta više nego šećer), a mozak se s vremenom navikne i počinje tražiti slađu hranu. Nije problem u konzumaciji šećera i slatkiša - problem je kada se „kvalitetni“ obroci mijenjaju slatkim i tako se unosi previše šećera u organizam.

Gotovi kolači - poslastice

Osim visokog nivoa soli i šećera, gotovi kolači mogu da sadrže i transmasti koje se dodaju u hranu zbog veće isplativosti. Transmasti takođe produžuju rok trajanja i poboljšavaju njihovu spoljnu teksturu. Različite vrste krofni i ostala tijesta ne bi trebalo da se nalaze na meniju. Većina krofni sadrži oko 40 odsto hidrogenizovanih masti, što je najgora vrsta masti koja može da se unese u organizam. Hidrogenizovane masti dovode do oboljenja srca i mozga, a takođe i do pojave raka.

Gazirani sokovi

Oni sadrže ogromne količine šećera i to u tečnom obliku, koji je dokazano najgori oblik konzumacije šećera. Osim toga, sadrže i razna štetna jedinjenja poput boje i konzervansa. Isto tako, gazirana pića sadrže kiseline. Potrebno je više od 30 čaša pH-uravnotežene vode da bi se neutralizovala kiselost jedne kole. Ostaci kiselina mogu biti veoma štetni po bubrege, s obzirom na to da bubrezi moraju da ih filtriraju. Takođe, ovo loše utiče i na kosti: alkalni minerali, poput kalcijuma, prelaze u krv da bi pomogli pri neutralizovanju kiselina, što može dovesti do prevremenog slabljenja kostiju.

Alkohol

Prekomjerno konzumiranje alkoholnih pića nikako ne ide zajedno sa treniranjem i zdravim načinom života. Slično kao i s ostalim porocima, trebalo bi da se umjereno konzumira alkohol, koji može izazvati brojne probleme u organizmu.

Umaci i prelivi za salatu

Razni umaci kojima se svakodnevno „poboljšava“ ukus hrane često su prepuni masti, šećera, kiselina koji organizmu nikako ne mogu biti od koristiti.